BEOGRAD, Javni dug Srbije prema posljednjim podacima ministarstva finansija Srbije dostigao je krajem maja 10,54 milijarde evra, što je 31,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.
To je trećina vrijednosti koju proizvedu svi u Srbiji kao poreski obveznici, ali u vladi tvrde da Srbija nije prezadužena.
Stručnjaci i građani ipak Vladi zameraju što smo novac od kredita pojeli, i što budućim generacijama nećemo ostaviti ništa sem dugova.
Javni dug je značajna mjera ekonomske politike svake zemlje, jer putem kredita koje predstavnici vlade uzmu u ime svih nas, država, može da finansira gradnju, mostova, puteva i druge važne projkete, ili kako je to kod nas slučaj funkcionisanje državnih institucija.
Kada bi svi krediti koje je država uzela u naše ime danas stigli na naplatu svakom građaninu na kućnu adresu, došla bi uplatnica na 150 hiljada dinara.
Kako je isplata javnog duga obaveza budžeta, oni koji ga najviše pune, a to su zaposleni, ustvari duguju 450.000 dinara, ili ako vam je tako lakše 4.500 evra.
Građani smatraju da je dug od 150 hiljada dinara po svakom od nas previsoka, ali ih više brine što ne postoji adekvatna kontrola kako se troši taj novac.
“Trebaju nam krediti, bez kredita ne možemo da živimo, ali to je pojedinačno mnogo, ali šta da radimo hoćemo u Evropu, bez kredita neće.“
“Mislim da je to mnogo i da bi građani trebalo da imaju više uvida u to kako se sredstva raspoređuju i raspodjeljuju i na šta se troše.“
“Ne znam nisam pratio tu situaciju da li su skupi, da li su postojali jeftiniji, ne znam, nisam u priči, ali pitanje je kako se ti krediti koriste, to je ključno pitanje.“
Svakom građaninu Srbije ova vlada je za dvije godine nametnula još 25 hiljada dinara javnog duga, na zajmove koje su već uzele prethodne vlade.
Tu još nije uračunat i posljednji kredit od 200 miliona evra koji smo protekle nedjelje uzeli od Evropske unije, a za koji vicepremijer Božidar Đelić tvrdi da je izuzetno povoljan.
I taj novac će, međutim potrošiti na plate zaposlenih u državnoj administarciji i na penizije, ili kako kaže urednik svih izadanja Ekonomist magazina Milan Ćulibrk, završiće u stomacima.
“Kada bi bilo tih investicija, kada bi bilo tih realnih objekata koji su sagrađeni tim novcem, onda bi ljudi lakše podnosili taj teret, ovako kada ne vidimo da je bilo šta napravljeno, kada je sve to otišlo u potoršnju, a neko sve to mora da vrati, onda je to mnogo veći problem“, smatra Ćulibrk.
Ako nam je za utjehu, po visini javnog duga nismo najgori u regionu. U Hrvatskoj, koja je putem javnog duga finansirala mrežu autoputeva, svaki građanin duguje 5.000 evra.
U Sloveniji taj dug iznosi 6.700 evra po stanovniku ali je njihova državna revizija nakon kontrole utvrdila da je toliki javni dug opravdan. B 92
