VAŠINGTON, Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je danas u Vašingtonu da će zemlje centralne i istočne Evrope u drugoj polovini godine ući u ključni period ekonomske krize i ocijenio da je zbog toga potrebno obezbjediti priliv novca međunarodnih finansijskih institucija.
“Vrijeme izjava, preuzimanja obaveza i pisama o namjerama je iza nas – bankama, investitorima, dužnicima je potreban samo novac”, istakao je Jelašić u panel diskusiji “Globalna kriza u Evropi i centralnoj Aziji”, u okviru proljećne skupštine MMF-a i Svjetske banke u Vašingtonu.
Jelašić je ocijenio da će u nekoliko narednih mjeseci demokratija biti izložena svom prvom velikom testu od početka tranzicije u zemljama centralne i istočne Evrope i izrazio očekivanje da će do kraja godine fiskalni prihodi dodatno opasti a “siva” ekonomija će dobiti na značaju. “Trenutna situacija u regionu je, u izvesnoj mjeri, ozbiljnija nego na početku procesa tranzicije. Teške reforme sada treba da budu usmjerene isključivo na, u najboljem slučaju, održavanje postojećeg standarda građana”, naglasio je Jelašić.
Prema njegovoj ocijeni, vlade zemalja u regionu usredsrediće se uglavnom na finansiranje tekuće potrošnje, odnosno na obezbeđivanje plata i penzija, čak i kroz akumuliranje novog duga, dok će kapitalne investicije biti značajno smanjene.
Banke će se suočiti s padom vrijednosti svojih portfolija i potrošiće najveći dio vremena na refinansiranje ili restrukturiranje problematičnog duga, odobravanje novih zajmova Vladi, na smanjenje operativnih troškova i prikupljanje značajnog iznosa likvidnih sredstava iz predostrožnosti, rekao je Jelašić i dodao da očekuje da će nelikvidnost privrede značajno porasti.
Broj društava u stečaju će porasti, jer zemlje istočne i centralne Evrope nemaju zakonsku odredbu kao što je američko “Poglavlje 11” koje predviđa zaštitu kreditora, naveo je guverner NBS i ocijenio da će kamatne stope ostati visoke uprkos smanjenju referentnih kamatnih stopa centralnih banaka.
“Naposljetku, ali ne i najmanje važno, deficit tekućih plaćanja će biti značajno smanjen, premda će dovesti do značajno nižih budžetskih prihoda”, naglasio je Jelašić.
Jelašić smatra da monetarne i fiskalne vlasti u zemljama istočne i centralne Evrope mogu samo ublažiti, ali ne i preokrenuti ovu negativnu spiralu, zbog čega bi vlade tih zemalja trebalo da vode mnogo obazriviju fiskalnu politiku, jer moraju da sprovode uveliko zakasnjele strukturne reforme, što podrazumeva veoma nepopularne mere u kriznim okolnostima.
Bankare treba ubjediti da povećaju kapital banaka i da nastave da odobravaju kredite, kazao je Jelašić i napomenuo da bi o današnjoj situaciji monetarne vlasti u matičnim zemljama treba da ubjede banke da uzmu dodatni kapital.
Jelašić je preporučio da mjere, dogovorene u okviru “Bečke inicijative” da banke koje posluju u Srbiji ne smanjuju nivo kredita dostignut u 2008. godini, treba primeniti na ceo region i poručio da će on kao guverner NBS, “u Beogradu u tom slučaju mirnije spavati ukoliko se većina zemalja priključi tom dogovoru”.
“Kad budemo konačno definisali naš dogovor, što će se desiti, nadam se, za par dana, inicijatori dogovora treba da se fokusiraju na sve druge zemlje budući da su efekti prelivanja krize veoma veliki: glasine u vezi sa nekom bankom u Srbiji ili Hrvatskoj šire se u roku od par sati i mogu prouzrokovati nepopravljivu štetu”, rekao je Jelašić.
Među zvaničnicima iz 184 zemlje, proljećnom zasjedanju MMF-a i Svjetske banke prisustvuju i potpredsjednici srpske vlade Mlađan Dinkić i Božidar Đelić. Tanjug
Glavna tema zasedanja je uloga dveju globalnih finansijskih organizacija u prevazilaženju svetske ekomnomske krize.