NIKOZIJA, Tražeći izlaz iz finansijskih problema, Kipar je pokrenuo pregovore o obezbjeđenju kredita vrijednog dva do 2,5 milijardi evra od Rusije ili uz njenu pomoć.
Kiparski dnevnik Politis citira vladine izvore koji su rekli da su pregovori sa Moskvom u toku, ali da konačna odluka još nije donijeta.
Zvanično ni Kipar ni Rusija za sada nisu komentarisali ovu informaciju.
Politis navodi da bi sredstva ruskog kredita, uz kamatu od 4,5 odsto godišnje i rokom otplate do pet godina, Kipar usmjerio u refinansiranje obaveza u narednih 18 mjeseci.
Prinosi kiparskih obveznica su naglo porasli prethodnih mjeseci nakon što je sniženje kreditnih rejtinga zemlje izazvalo zabrinutost za budžet te zemlje, kao i zbog jake povezanosti kiparske ekonomije sa grčkom, zapalom u najdublju ekonomsku krizu.
U prva dva mjeseca 2012. Kipar je u obavezi da isplati oko milijardu evra za dospjele obveznice, čiji su visoki prinosi isprovocirali glasine da bi Kipar mogao da postane novi kandidat za dobijanje pomoći Evropske unije.
Kiparski ministar finansija Kikis Kazamias rekao je da su u razmatranju različite mogućnosti za sniženje prinosa obveznica, među kojima je i otkup Evropske centralne banke.
Evropska komisija je početkom avgusta izjavila da nije spremna da Kipru odobri kredite slične onima koje je izdavala Grčkoj i drugim zemljama EU.
Kipar i Rusija imaju vrlo bliske poslovne i političke odnose. Na ovom sredozemnom ostrvu posluje na stotine ruskih kompanija, dok je kiparski predsjednik obrazovanje stekao u Rusiji.
U vrijeme globalne finansijske krize, kreditnu podršku Rusije je zatražilo više zemalja. Rusija je 2009. odobrila Srbiji 200 miliona dolara, dok je Bjelorusija 2011. godine dobila sredstva iz fonda EvrAzES koji kontroliše Moskva. Kredit od Rusije zatražio je i Island, ali Moskva i Rejkjavik nisu uspjeli da se dogovore oko uslova otplate. Tanjug