SARAJEVO, Kemal Kozarić, guverner Centralne banke BiH, kaže da, uprkos velikim problemima u zemlji, u prvih šest mjeseci ove godine finansijske institucije bilježe blagi oporavak ekonomije i tržišta kapitala.
U intervjuu za “Nezavisne”, Kozarić zaključuje da trenutna teška situacija u BiH ipak ne može biti dugoročno održiva zbog velikog pritiska javnog duga i nezaposlenosti.
Čini se da je danas običan čovjek mnogo zabrinutiji ekonomskom situacijom u zemlji od predstavnika vlasti. Šta nas očekuje u nekom bliskom periodu, da li najdublja recesija tek predstoji?
KOZARIĆ: To je vrlo teško pitanje, iako se mogu složiti s vama u konstataciji da su građani mnogo više zabrinuti. Oni su s pravom zabrinuti, jer su očito dani koji su pred nama dosta neizvjesni, a ekonomska situacija se usložnjava, ne samo u BiH, nego i u okruženju. I sa te strane ne vidim nekog velikog oporavka. Mada, u prvih šest mjeseci bilježimo blagi oporavak, jer je izvoz narastao za 8,7 odsto, a uvoz smanjen za 1,3 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 58,1 odsto, dok je spoljnotrgovinski deficit 3,036 milijardi. Naša projekcija je bila da će rast BDP-a u 2013. biti negdje oko jedan odsto, a sada vršimo korekciju i vjerovatno će biti smanjena, dok će inflacija ostati mirna, negdje oko dva odsto. Prosječna plata u BiH je 832 KM, ali, ipak, po meni je nezaposlenost najveći problem u BiH, a ona iznosi oko 27 odsto.
Iznijeću vam još neke podatke: spoljni dug BiH je 7,49 milijardi KM, ili 27,53 odsto BDP-a, direktne strane investicije u prošloj godini iznosile su 960 miliona KM, za ovu još nemamo podataka, dok su devizne rezerve BiH nešto oko 6,5 milijardi i one su stabilne. Čak su jutros bile šest milijardi i 600 miliona KM, možda i najveće u ovoj godini, jer očito da na ovo ima uticaja dolazak naših građana iz dijaspore.
Je li i u kontekstu tih pokazatelja i ovoga o čemu govorite iluzorno razmišljati o nekom ekonomskom oporavku?
KOZARIĆ: Mi moramo razmišljati o ekonomskom oporavku. Ovakva situacija sigurno ne može biti dugoročno održiva, jer je veliki pritisak javnog duga i nezaposlenosti. Mi smo trenutno na stendbaj aranžmanu sa MMF-om (Međunarodnim monetarnim fondom), a u septembru Misija MMF-a ponovo dolazi u BiH u vezi sa narednom tranšom. Što se tiče budžeta i budžetske potrošnje, iako je ona značajna, ona bi ove godine trebalo da bude zatvorena s ovim sredstvima MMF-a. Ali je sporno što su upravo ta posuđena sredstva otišla za zatvaranje budžeta i budžetsku potrošnju.
Prema podacima hrvatskih institucija, strane banke su iz ove zemlje u protekle dvije godine povukle oko 40 milijardi kuna, ili nešto više od 10 milijardi KM kapitala, što predstavlja gotovo 12 odsto hrvatskog BDP-a. Za pretpostaviti je da je u vezi s tim situacija u BiH još ozbiljnija?
KOZARIĆ: Zapravo nije, jer je u 2012. godini iz BiH povučeno 235 miliona KM, što predstavlja 0,9 odsto BDP-a, što je znatno manje od ostalih zemalja u regionu. U prvih pet mjeseci ove godine došlo je do smanjenja strane pasive od 275 miliona KM, što iznosi 1,96 odsto BDP-a.
Pomalo začuđujući podaci?
KOZARIĆ: U tom istom periodu desio se takođe jedan apsurd koji nama odgovara, a to je da je zabilježen rast depozita domaćeg sektora na 542 miliona KM, tako da je sama likvidnost bankarskog sektora čak na još većem nivou. Međutim, problem bankarskog sektora su nekvalitetni krediti, koji iznose 13,1 odsto.
Uvijek nas sve u BiH zanima hoće li naša konvertibilna marka i dalje uspjeti zadržati svoju stabilnost? U vezi s tim, kolika je trenutno stopa inflacije?
KOZARIĆ: Zakon o Centralnoj banci je jasno definisao da smo mi vezani fiksnim kursom za evro i mi se toga pridržavamo, jer je to zakonska obaveza za nas. Tako da s te strane nema nikakve dileme da će KM ostati na ovom nivou, ako se, naravno, zakon ne promijeni. Ali, nemamo takvih inicijativa niti mi smatramo da ima potrebe za tim. Izvršili smo simulaciju i procijenili da je kurs realan, a analize govore da je on dosta dobro postavljen i da su vrlo male oscilacije od njegovog realnog kursa i da nema potrebe za bilo kakvim promjenama, što bi unijelo neizvjesnost među građane i u realni sektor.
Sa druge strane, sam valutni odbor pretpostavlja da bilo koji fening, i najmanji fening, da se stavi u opticaj mora imati čvrstu valutu. Mi trenutno imamo negdje 2,88 milijardi KM u opticaju i svaki fening je pokriven čvrstom valutom. To je takav princip rada i on ima čvrsto pokriće, tako da kada bi se desilo da BiH sutra uđe u EU, da uđemo u evrozonu i da prihvatimo evro kao valutu, mi bismo samo imali mali tehnički problem da to zamijenimo, jer sva pasiva je pokrivena stranom valutom.
Činjenica je da građani danas, bez ikakvih ograničenja u banci, mogu i kupiti i prodati domaću valutu i u jednom i u drugom pravcu, i to je značajno dostignuće. Vrlo je visok stepen povjerenja građana u domaću valutu, a kad pogledate i realni sektor, više nema onog “šticunga” od prije rata da se kupuju devizna prava, nego ljudi ako imaju KM mogu kupiti devize i plaćati svoje obaveze u devizama. To je strašna prednost ovog modela. A nekad smo imali crno tržište, preprodaju valute, ulične prodavače.
Bankari shvatili pozadinu “talačke krize”
Kako iz današnje perspektive Vaši gosti bankari gledaju na “talačku krizu” u parlamentu BiH tokom koje su bili zatočeni zajedno sa Vama cijelo popodne do ranog jutra sa 6. na 7. juna?
KOZARIĆ: Mislim da će im to biti jedna uspomena i loše iskustvo. Međutim, sva pisma koja sam dobio i pisma koja sam ja poslao govore da su oni prevazišli tu situaciju, da su razumjeli zbog čega su bile demonstracije, da to nije bilo upućeno protiv njih i da to nisu bile nikakve antiglobalističke demonstracije.
Dakle, neće biti tužbi protiv BiH?
KOZARIĆ: Ja sam bio sa njima do kraja, kao dobar domaćin, i mogu vam reći da uprkos tome što su neki “izgubili” avione, neki sastanke, nema govora o nekakvim tužbama. Nezavisne novine
