BEOGRAD, Privredna aktivnost u Srbiji postaće dinamičnija 2011. godine, kada se prognozira rast bruto društvenog proizvoda (BDP) od tri do četiri odsto.
Direktor odeljenja za predviđanja i prognoze internacionalne istraživačke kompanije “Ekonomist intelidžens junit” Laza Kekić kaže da će rast uslijediti nakon očekivanog blagog ubrzanja rasta u evropskim zemljama, najznačajnijim trgovinskim partnerima Srbije a da će tome doprinijeti i određeno oživljavanje kreditne aktivnosti.
Kekić je ipak naglasio i da treba biti obazriv u procjenama i „uzeti u obzir da bi taj rast bio sa niske osnovice i da je prognoza neizvesna i podložna raznim rizicima”. “Pre svega, svetska privreda bi mogla da stagnira ili čak zapadne u novu reseciju, a tu su i domaći rizici, recimo moguća je politička nestabilnost”, dodao je on.
On je podsjetio da je u Srbiji pad BDP-a u 2009. godini od oko tri odsto, bio blaži nego u većini drugih zemalja u regionu. “Međutim, u Srbiji zabrinjavaju neki drugi pokazatelji. Mali su izgledi da će visoka stopa nezaposlenosti uskoro da opadne, raste socijalni bunt, sve je više štrajkova i ankete ukazuju na visok stepen nezadovoljstva stanovništva”, predočio je ovaj ekonomski stručnjak.
Na pitanje kako vidi probleme privrede Srbije u ovom trenutku, Kekić je odgovorio da treba očekivati da će biti i dalje aktuelan problem likvidnosti. “Mislim da, bez obzira na odredjeno labavljenje domaće monetarne politike, tu se stvari neće znatno poboljšati ove godine. Povećava se broj dužnika koji na vreme ne izmiruju svoje obaveze. Banke će, dakle, biti vrlo oprezne u odobravanju kredita”, napomenuo je on.
On je dodao da, sa druge strane, ne treba da zabrinjava pad vrijednosti dinara koji je bio prisutan u poslednje vrijeme.
“Ne mislim da je pad vrednosti dinara bio problem. Naprotiv, fleksibilan kurs tj. mogućnost slabljenje vrednosti dinara i prilagodjavanje na nastale prilike promenom kursa, jedna je od prednosti Srbije nad onim zemljama u regionu koje imaju neki vid fiksnog kursa. Zemlje u istočnoj Evropi koje imaju fleksibilan kurs, poput Poljske i Češke manje su patile od onih zemalja koje su imale fiksni kurs”, objasnio je Kekić.
Kada je u pitanju priliv stranih direktnih investicija u ovoj godini, on je naglasio da treba biti realan i ne očekivati značajne pomake.
“Svetski rang Srbije po raznim merilima kvaliteta poslovne klime (recimo indikatori “Doing Business” Svetske banke) izuzetno je nizak. U 2009. godini udeo investicija, uključujući i promene u zalihama) u BDP-u je opao na nekih 18 odsto. U 2010. godini, to će se možda skromno povećati na oko 20 odsto”, ocijenio je Kekić. Tanjug
