BANJALUKA, Narodna skupština Republike Srpske /RS/ usvojila je danas Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o igrama na sreću kojim se povećavaju novčane kazne za njegovo kršenje od 5.000 do 7.000 KM.
“U 96 odsto slučajeva počinioci prekršaja su fizička lica, kazne od 1.000 KM bile su preniske, a kaznama od pet do sedam hiljada KM destimulisaćemo kršenje zakona”, rekao je direktor Republičke uprave za igre na sreću Zdravko Milićević.
Novi zakon detaljnije regulišu prava i obaveze inspektora, te donosi i klasifikaciju nagradnih igara. Osim klasičnih nagradnih igara, uvode se i one koje se odvijaju putem telekomunikacionih sistema, kao što su licitacije, kontralicitacije i kvizovi u elektronskim medijima, te igre putem SMS poruka.
“Na zahtjev Udruženja priređivača igara na sreću pri Privrednoj komori RS za godinu dana je produžen rok za sertifikaciju i tehnički pregled automata za igre na sreću”, naveo je Milićević.
Prema njegovim riječima, Republička uprava za igre na sreću prošle godine ostavrila je prihod od 10.150.000 KM, a planirano je bilo 9,5 miliona KM, što je za 46 odsto više u odnosu na 2008. godinu, a za 158 odsto više nego u 2007. godini.
Milićević je rekao da Vlada RS donosi uredbu o raspodjeli prihoda od igara na sreću, i to pet odsto od ukupnih prihoda od igara na sreću i 50 odsto od dobiti “Lutrije RS”.
U RS su registrovana 463 uplatno-isplatna mjesta i devet pravnih lica registrovanih za priređivanje igara na sreću putem klađenja. Priređivač igara na sreću mora imati milion maraka osnovnog kapital i bankovne garancije koje se mogu aktivirati ako se utvrdi da ne plaća obaveze ili dobitke igračima.
“U ovoj godini planiramo uvesti onlajn nadzor kao potpunu kontrolu softvrea svih objeketa za igre na sreću u svakom trenutku”, najavio je Milićević.
Navodeći da je RS ispunila sva tri uslova za članstvo u Evropskom forumu regulatora igara na sreću – dobra regulativa, uređeno tržište i kvalitetna uprava, Milićević je najavio da će od 2. do 6. juna učestvovati na konferenciji ovog foruma, te podsjetio da Srbija ni pet godina od osnivanja svoje uprave nije ispunila te uslove.
Republička uprava za igre na sreću ima 18 zaposlenih, od kojih su pet inspektori koji su za sedam mjeseci izvršili 2 058 kontorla.
“Donijeli su 238 rješenja o zabrani obavljanja djelatnosti i svi su zapečaćeni. Donijeli su više od 250 prekršajnih naloga od milion i deset hiljada maraka”, rekao je Milićević.
Prihvaćen je amandman Kluba poslanika SNSD-a da u zakonu ostane ograničenje da se objekti za igre na sreću ne smiju nalaziti u krugu 300 metara od škola.
Poslanici su usvojili i Nacrt zakona o prenosu prava svojine na kapitalu RS u lokalnim radio-televizijskim stanicama na jedinice lokalne samouprave RS koji bi trebalo da omogući opštinama i gradovima, kao osnivačima, da nesmetano odlučuju o razvoju i budućnosti lokalnih elektronskih medija.
Zakon predviđa da Vlada RS treba dati saglasnost na spisak lokalnih RTV stanica i jedinica lokalne samouprave na koje se pravo svojine na kapitalu RS prenosi bez naknade, a taj spisak sačiniće Ministarstvo saobraćaja i veza RS i Investiciono-razvojna banka /IRB/ RS.
Lokalne RTV stanice koje nisu uskladile opšte akte sa važećim zakonima obavezne su to završiti i podnijeti odgovarajuće prijave nadležnim javnim registrima u roku od 90 dana, a one koje su okončale postupak organizovanja i usklađivanja akata sa važećim zakonima imaju rok od 30 dana da podnesu prijave nadležnim javnim registrima za upis promjene akcionara ili člana.
Vrijednost državnog kapitala u lokalnim RTV stanicama koje je nisu utvrdile do dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrdiće IRB RS na osnovu posljednjeg godišnjeg finansijskog izvještaja, a jedinica lokalne samouprave ima pravo da zatraži reviziju finansijskog izvještaja ili procjenu vrijednosti kapitala.
Vlada RS će nakon upisa prenosa prava svojine razriješiti imenovane predstavnike državnog kapitala.
Poslanik SDS-a Dušan Stojičić rekao je da je potrebno zakonom regulisati dugove ovih medija.
Poslanik SDS-a Lazo Marić rekao je da bi Vlada trebalo da ispita snagu i moć, lokalnih RTV stanica, služanost i gledanost, finansijske, kadrovske i tehničke kapacitete i u skladu s tim, iduće godine predložiti akcioni plan za privatizaciju tih medija.