VALJEVO – U kolubarskom kraju počela je berba ranih sorti šljiva koju prati slab rod i niska otkupna cijena.
Prva za berbu, sa oko 12.000 hektara, na koliko se ovo voće gaji u ovdašnjim zasadima, stigla je čačanska rana.
U toku je berba i čačanske ljepotice, a sazrijeva i ,”ranovača” koja najviše ide u rakiju.
Prve informacije sa terena govore da je početna otkupna cijena bila 50 do 60 dinara za kilogram, međutim, u zavisnosti od namjene pala je na 25 do 40 dinara. Obzirom na količinu plodova koji će ove godine biti ubrani, jer se procjenjuje da je prinos za oko 30 odsto manji od uobičajenog, i proizvođači i struka se nadaju boljoj cijeni.
“Ova godina je prilično loša za svo voće, a posebno za šljivu. Očekuje se prosečan rod od nekih devet tona po hektaru pa čak i manje, a može se reći da je i cena ispod proseka. Svi se nadamo dobroj ceni šljive, a to je da u otkupu na gajbicu bude nekih 50 dinara kilogram. To bi bila neka dobra cena, šljiva bi se slabo sušila i veći deo roda bi išao u prodaju. Ukoliko cena bude lošija onda će se i to malo roda što ima sušiti i ići u rakiju”, smatra Srđan Stanojlović iz Poljoprivredne savjetodavne i stručne službe u Valjevu.
Zbog olujnog nevremena minule sedmice, u šljiviku Vojislava Ćirića iz Gole Glave nadomak Valjeva, leži sigurno pet tona opalih plodova, koji kako kaže ovaj voćar ne valjaju nizašta, a mora da ih iznese iz voćnjaka. Dodaje da je ovogodišnji rod dobar, ali i da ipak sve zavisi od vremenskih uslova, uz opasku da cijenu ne određuju proizvođači već država.
“Počela je čačanska lepotica, male količine su otišle za konzum, ostalo sve čeka sečenje ili će ići za rakiju. Cena je očekivano loša, svega 25 dinara za sečen plod, dok je konzumna oko 40 dinara kilogram”, kaže Nikola Gentić, voćar iz Gole Glave.
Proljećni mraz i hladno vrijeme kumovali su ovogodišnj slaboj rodnosti šljiva. Srđan Stanojlović, savjetodavac za voćarstvo objašnjava da je u vrijeme cvjetanja bilo mraza i snežnih padavina, te da u krajevima gde su bile niske temperature šljiva nema uopšte.
“Definitivno je hladan period tokom cvetanja uticao na oplodnju i na to da sada imamo zasade gde bukvalno nema roda. Gde god je zasad bio izložen vetru i hladnom vremenu nema nijedne šljive, dok u onima koji su zaklonjeni i koji su kasnije cvetali tu ima plodova, a pojedini su i odlično rodili. Nažalost, kada se desi ovakva godina i kada u zasadu nema plodova, našim ljudima je to signal da ne treba ulaziti u zasade. To je pogrešno jer se u ovom periodu formira rodni potencijal za narednu godinu, te je u voćnjacima potrebno uništiti travne korove, obaviti adekvatnu zaštitu i druge agrotehničke mere”, pojašnjava Srđan Stanojlović. Agromedia
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Bice manje pijancenja i rakije, neka piju vodu iz Nobel uredjaja za preciscavanje vode, zdravije im je