Kako je propala banjalučka privreda (V) – “Kris­tal” po­lo­mljen u pa­ram­par­čad

   – Banjalučki “Kristal”, ko­je je ne­ka­da ima­lo čak 460 za­po­sle­nih, oda­vno se ne ba­vi osno­vnim za­ni­ma­njem, ne­ma za­po­sle­nih sta­kla­ra

   – Pre­du­ze­će go­to­vo de­set go­di­na ni­je pos­ta­kli­lo ni­je­dan pro­zor

BA­NJA­LU­KA – Osno­vno drža­vno sta­klar­sko pre­du­ze­će “Kris­tal” iz Ba­nja­lu­ke pri­je ra­ta je bi­lo je­dno na naj­ve­ćih pre­du­ze­ća u toj oblas­ti. U ni­zu pres­ti­žnih po­slo­vnih obje­ka­ta ko­je su pos­ta­kli­li ra­dni­ci “Kris­ta­la” na­la­ze se i ho­tel “Ju­go­sla­vi­ja” i Sa­va cen­tar u Beo­gra­du i broj­ni dru­gi obje­kti ši­rom biv­še za­je­dni­čke drža­ve. Pri­ča o pri­va­ti­za­ci­ji “Kris­ta­la” pred­stav­lja kla­si­čnu pri­va­ti­za­ci­onu pri­ču u ko­joj no­vo­pe­če­ni vla­sni­ci prvo uni­šte osno­vnu dje­la­tnost pre­du­ze­ća, ra­dni­ke os­ta­ve bez po­sla i po­tom po­la­ko krčme mi­li­on­sku imo­vi­nu pre­du­ze­ća.

To pre­du­ze­će, ko­je je ne­ka­da ima­lo čak 460 za­po­sle­nih, oda­vno se ne ba­vi osno­vnim za­ni­ma­njem, ne­ma za­po­sle­nih sta­kla­ra, a pri­ho­de ko­ji za­vrša­va­ju u dže­po­vi­ma i na ra­ču­ni­ma no­vih vla­sni­ka i no­vo­pe­če­nih bi­zni­sme­na os­tva­ru­je od iznaj­mlji­va­nja pre­os­ta­log po­slo­vnog pros­to­ra.

“Kris­tal” je pri­va­ti­zo­van 2002. go­di­ne, a pa­ket drža­vnih akci­ja ku­pio je du­go­go­diš­nji di­re­ktor Stam­be­ne za­dru­ge Ba­nja­lu­ka Mi­le Ma­dža­rić. Po­če­tna ci­je­na 24,36 od­sto akci­ja izno­si­la je 1.720.086 ma­ra­ka, a Ma­dža­rić ih se do­ko­pao za tri pu­ta ma­nji iznos, odno­sno za 610.086 KM, od če­ga je po­lo­žio 52.100 KM u go­to­vi­ni, a pre­os­ta­lih 557.986 KM pla­tio je sta­rom de­vi­znom šte­dnjom, ko­ja se na crnom trži­štu ku­po­va­la za tre­ći­nu nje­ne no­mi­nal­ne vri­je­dnos­ti.

Ka­ko su Ma­dža­ri­će­ve akci­je za­vrši­le u vla­sniš­tvu la­kta­škog bi­zni­sme­na Bu­di­mi­ra Stan­ko­vi­ća pra­kti­čno je ne­mo­gu­će sa­zna­ti, a pre­ma zva­ni­čnim po­da­ci­ma Ba­nja­lu­čke ber­ze, naj­ve­ći broj akci­ja po­sli­je Stan­ko­vi­će­ve fir­me “Du­kat”, ta­čno 23,01 od­sto, ima Jo­vo Stu­par, po­tom Gor­da­na An­te­še­vić 15,16 od­sto, za­tim Pen­zij­ski re­zer­vni fond RS 8,1 od­sto, Fond za res­ti­tu­ci­ju če­ti­ri od­sto i pri­va­tno pre­du­ze­će “Trio-tra­de” 3,6 od­sto.

Ovo pre­du­ze­će go­to­vo de­set go­di­na ni­je pos­ta­kli­lo ni­je­dan pro­zor, a od oko 120 za­po­sle­nih, ko­li­ko je ra­di­lo u pre­du­ze­ću pri­je pri­va­ti­za­ci­je, os­ta­la je sve­ga ne­ko­li­ci­na za­po­sle­nih. U po­slje­dnjem re­vi­zor­skom iz­vje­šta­ju o po­slo­va­nju ovog pre­du­ze­ća, onom iz 2010. go­di­ne, na­vo­di se da “Kris­tal” ima de­vet za­po­sle­nih.

Ba­nja­lu­čka ber­za je u ne­ko­li­ko na­vra­ta blo­ki­ra­la trgo­va­nje akci­ja­ma “Kris­ta­la” zbog ne­dos­tav­lja­nja fi­nan­sij­skih iz­vje­šta­ja. Po­slje­dnja odlu­ka ko­jom je blo­ki­ra­no trgo­va­nje akci­ja­ma ovog pre­du­ze­ća, ta­čni­je ko­jom je pro­du­že­na odlu­ka o blo­ka­di, do­ne­se­na je kra­jem ma­ja ove go­di­ne. Kao i u ve­ći­ni os­ta­lih pri­va­ti­zo­va­nih pre­du­ze­ća, imo­vi­na je na vol­še­ban na­čin za­vrši­la u pri­va­tnom vla­sniš­tvu ili je op­te­re­će­na hi­po­te­kom.

Janjoš i Stupar dižu kredite

Naj­vre­dni­ji obje­kat “Kris­ta­la”, onaj u ba­nja­lu­čkom na­se­lju Der­vi­ši, gdje je bi­lo sje­di­šte ovog pre­du­ze­ća, ne­ko­li­ko pu­ta je uknji­žen kao za­lo­žno pra­vo. Prvi put je to ura­đe­no 11. ju­la 2007. go­di­ne u ko­rist NLB Ra­zvoj­ne ban­ke ra­di “obez­bje­đe­nja nov­ča­nog po­tra­ži­va­nja od Vo­ji­sla­va Ja­njo­ša po ugo­vo­ru o du­go­ro­čnom kre­di­tu na rok od 120 mje­se­ci i u izno­su od 380.000 KM”. Vo­ji­slav Ja­njoš je u tom tre­nut­ku bio vla­snik 14,83 od­sto akci­ja “Kris­ta­la”, a ka­sni­je su nje­go­ve akci­je pre­šle u ru­ke Gor­da­ne An­te­še­vić. Is­to­ga da­na ka­da i Ja­njoš, kre­dit u NLB Ra­zvoj­noj ban­ci na is­ti rok od 120 mje­se­ci, ali u izno­su od 520.000 KM po­di­gao je i Jo­vo Stu­par, vla­snik 23 od­sto akci­ja “Kris­ta­la”.

Ipak, 900.000 KM ko­je su po­di­gli Ja­njoš i Stu­par je ni­šta u odno­su na šest mi­li­ona KM ko­li­ko je Hypo Al­pe Adria ban­ka u fe­bru­aru 2008. go­di­ne odo­bri­la pre­du­ze­ću “Du­kat”. Ga­ran­ci­ja za sve na­bro­ja­ne kre­di­te je hi­po­te­ka na obje­kat “Kris­ta­la” u Der­vi­ši­ma. Ono što je po­se­bno in­te­re­san­tno ka­da je ri­ječ o po­me­nu­tom obje­ktu je či­nje­ni­ca da je grad Ba­nja­lu­ka pro­mi­je­nio re­gu­la­ci­oni plan i fi­nan­si­rao iz­gra­dnju mos­ta u nje­go­voj ne­po­sre­dnoj bli­zi­ni. Ta grad­ska “in­ves­ti­ci­ja” po­slu­ži­la je no­vim vla­sni­ci­ma “Kris­ta­la”, kon­kre­tno Bu­di­mi­ru Stan­ko­vi­ću, da s kom­pa­ni­jom “Del­ta” 2008. go­di­ne sklo­pi ugo­vor o za­ku­pu i iznaj­mi obje­kat po­me­nu­toj kom­pa­ni­ji za nje­no cen­tral­no skla­di­šte, a mje­se­čna ki­ri­ja izno­si­la je ne­vje­ro­va­tnih 60.000 ma­ra­ka.

Zo­ra Ši­ni­ko­vić, je­dan u ni­zu ra­zo­ča­ra­nih biv­ših ra­dni­ka “Kris­ta­la”, ka­že da ovo pre­du­ze­će pred­stav­lja naj­bo­lji pri­mjer na­ka­ra­dne i po ra­dni­ke po­gu­bne pri­va­ti­za­ci­je. Ona ka­že da je za­je­dno s po­koj­nim mu­žem go­di­na­ma ra­di­la u “Kris­ta­lu”, is­ti­ču­ći da je pri­je ra­ta ovo pre­du­ze­će za­poš­lja­va­lo čak 460 ra­dni­ka, dok je pred pri­va­ti­za­ci­ju u nje­mu ra­di­lo 124 ra­dni­ka.

“Ni­ko ne zna ka­ko je Mi­le Ma­dža­rić ta­čno ku­pio akci­je ‘Kris­ta­la’, a ci­je­la tran­sa­kci­ja na­vo­dno je obav­lje­na na ne­ka­kvoj li­ci­ta­ci­ji u Tre­bi­nju. Ni­ko ne zna ni ka­ko je ka­sni­je Bu­di­mir Stan­ko­vić pos­tao ve­ćin­ski vla­snik, ali se zna da ni­je­dan sta­ri ra­dnik ‘Kris­ta­la’ vi­še ne ra­di u toj fir­mi. Ja sam fir­mu na­pus­ti­la 2001. go­di­ne, a moj muž, kao i ve­ći­na os­ta­lih ra­dni­ka, pro­gla­šen je te­hno­lo­škim vi­škom i otpu­šten odmah po­sli­je pri­va­ti­za­ci­je, a ve­ći­na su bi­li de­mo­bi­li­sa­ni bor­ci. Ra­dni­ci su ima­li ve­li­ki broj akci­ja ‘Kris­ta­la’, ali, ko­li­ko ja znam, ni­ko od ra­dni­ka, odno­sno od ma­lih akci­ona­ra, ni­ka­da ni­je po­zvan na bi­lo ka­kvu Skup­šti­nu akci­ona­ra, ni­ti je imao bi­lo ka­kvu ko­rist od akci­ja, jer ni­ka­da ni­ko­me ni­je is­pla­ćen ni­je­dan fe­ning di­vi­den­de. Naš obje­kat je ka­sni­je iz­dat ‘Del­ti’ u za­kup za na­vo­dno ogro­mnu ki­ri­ju, ali ni­ko od biv­ših ra­dni­ka ni­je vi­dio od to­ga ni­ka­kve vaj­de“, ka­že Ši­ni­ko­vi­će­va.

Stam­be­na za­dru­ga

Stam­be­na za­dru­ga Ba­nja­lu­ka pred­stav­lja je­dan od naj­spe­ci­fi­čni­jih pri­mje­ra “pre­tvor­be” vla­sniš­tva po­sli­je ko­je se ne zna ni ko pi­je, ni ko pla­ća. Ova us­ta­no­va ne­ka­da je ima­la ne­ko­li­ko de­se­ti­na za­po­sle­nih da bi se po­sli­je “sta­tu­snih pro­mje­na” taj broj sveo na sve­ga tro­je za­po­sle­nih od ko­jih je je­dan du­go­go­diš­nji di­re­ktor Stam­be­ne za­dru­ge Mi­lo­rad Ma­dža­rić, ko­ji je otac prvog kup­ca drža­vnih akci­ja u “Kris­ta­lu” Mi­le Ma­dža­ri­ća.

Mi­lo­rad Ma­dža­rić objaš­nja­va da ova us­ta­no­va ni­je pri­va­ti­zo­va­na, jer ni­je ni­ka­da bi­la u drža­vnom vla­sniš­tvu, po­što su nje­ni vla­sni­ci bi­li za­dru­ga­ri, odno­sno nje­ni osni­va­či, me­đu ko­ji­ma su, po­red broj­nih pra­vnih i fi­zi­čkih li­ca, bi­li i ne­ka­daš­nji ra­dni­ci ove us­ta­no­ve. On pri­zna­je da sa­da u Za­dru­zi ima sve­ga tro­je za­po­sle­nih, is­ti­ču­ći da su pre­os­ta­li ra­dni­ci, odno­sno za­dru­ga­ri, iz­gu­bi­li in­te­res za da­ljim učes­tvo­va­njem u ra­du Za­dru­ge čim su do­bi­li sta­no­ve ko­ji su iz­gra­đi­va­ni za­je­dni­čkim sred­stvi­ma.

“Mi smo ima­li odre­đe­nu ulo­gu to­kom pri­va­ti­za­ci­je drža­vnih sta­no­va, jer smo iz­da­va­li pot­vrde o sta­nar­skom pra­vu lju­di­ma či­je fir­me su svo­je­vre­me­no pre­ko Stam­be­ne za­dru­ge ku­po­va­le sta­no­ve za svo­je ra­dni­ke. Stam­be­na za­dru­ga i da­lje po­slu­je i u sa­ra­dnji sa dru­gim in­ves­ti­to­ri­ma iz­gra­di­mo oko de­se­tak sta­no­va go­diš­nje“, ka­že Ma­dža­rić.

Sutra

“UNIS”: Do rata gigant, poslije rata – stečaj

Autor: CAPITAL i Nezavisne novine