Ka­ko je pro­pa­la ba­nja­lu­čka pri­vre­da (II) – “RUDI ČAJAVEC”

OD NAMJENSKE INDUSTRIJE DO SVADBENOG SALONA

   – U sas­ta­vu “Ča­ja­vec hol­din­ga” po­čet­kom de­ve­des­tih ra­di­lo vi­še od 10.000 ra­dni­ka

   – Po­sli­je pri­va­ti­za­ci­je, proi­zvo­dnja je po­tpu­no za­mrla, ve­ći­na pre­du­ze­ća je za­vrši­la u ste­ča­ju

BA­NJA­LU­KA – U res­to­ra­nu “Ča­ja­vec hol­din­ga” u cen­tru Ba­nja­lu­ke po­čet­kom de­ve­de­se­tih sva­ko­ga da­na spre­mano je 7.000 obro­ka za ra­dni­ke ove naj­ve­će fir­me iz sas­ta­va na­mjen­ske in­dus­tri­je biv­še SFRJ. Pra­vi ap­surd pred­stav­lja či­nje­ni­ca da je od svih pre­du­ze­ća iz sas­ta­va “Ča­ja­v­ca” sa­mo res­to­ran za­držao svo­ju na­mje­nu, s tom ra­zli­kom što se umjes­to za ra­dni­ke, obro­ci da­nas spre­ma­ju za sva­dbe i sa­hra­ne, ali 7.000 obro­ka ne bude spre­mljeno ni za ne­ko­li­ko mje­se­ci, a ka­mo­li sva­ko­dne­vno.

Ovi po­da­ci naj­sli­ko­vi­ti­je po­ka­zu­ju šta je os­ta­lo od ne­ka­daš­njeg po­no­sa, ne sa­mo Ba­nja­lu­ke, već i biv­še Ju­go­sla­vi­je, jer je u 35 pre­du­ze­ća u sas­ta­vu “Ča­ja­vec hol­din­ga” po­čet­kom de­ve­des­tih ra­di­lo vi­še od 10.000 ra­dni­ka. Po­red onih u cen­tru Ba­nja­lu­ke, “Ča­ja­vec” je imao svo­je proi­zvo­dne po­go­ne u Fo­či, Če­lin­cu, Ši­po­vu, La­kta­ši­ma, No­va­ko­vi­ći­ma, a je­dan ma­nji proi­zvo­dni po­gon bio je u Ro­go­zni­ci u Hrvat­skoj. Po­sli­je pri­va­ti­za­ci­je, proi­zvo­dnja je po­tpu­no za­mrla, ve­ći­na pre­du­ze­ća je za­vrši­la u ste­ča­ju, a u ha­la­ma i obje­kti­ma u ko­ji­ma su ne­ka­da bi­li proi­zvo­dni po­go­ni, da­nas se na­la­ze tržni cen­tri, pri­va­tni fa­kul­te­ti, sa­lo­ni na­mje­šta­ja, dis­ko­te­ke, sva­dbe­ni sa­lo­ni, ka­fa­ne, te­le­vi­zij­ski stu­di­ji…

Me­đu­tim, ono što pred­stav­lja još je­dan ap­surd, a uje­dno vje­ro­va­tno i naj­vjer­ni­ji po­ka­za­telj ko je od­go­vo­ran za su­no­vrat ovog ne­ka­daš­njeg gi­gan­ta jes­te či­nje­ni­ca da su u kru­gu “Ča­ja­v­ca” da­nas smje­šte­na i sje­di­šta dvi­je po­li­ti­čke par­ti­je. Ta­mo gdje je ne­ka­da bi­la to­pla­na, pre­ko ko­je su se gri­ja­li po­go­ni s ne­ko­li­ko hi­lja­da ra­dni­ka, da­nas se na­la­zi sje­di­šte ba­nja­lu­čkog odbo­ra SDS-a, dok se u ne­ka­daš­njoj upra­vnoj zgra­di hol­din­ga skra­si­la stran­ka ko­joj je u osno­vi pro­gra­ma (još je­dan ap­surd) za­šti­ta ra­dni­čkih pra­va – So­ci­ja­lis­ti­čka par­ti­ja.

Biv­ši di­re­kto­ri “Ča­ja­v­ca”, ko­ji su na če­lu po­je­di­nih pre­du­ze­ća iz sas­ta­va hol­din­ga bi­li do po­čet­ka de­ve­de­se­tih, ka­žu da ih spo­pa­dne mu­ka sva­ki put ka­da pro­đu po­red fir­me u ko­joj su pro­ve­li ra­dni vi­jek i ka­da vi­de šta je os­ta­lo od fir­me ko­ja je go­diš­nje izvo­zi­la proi­zvo­de vri­je­dne de­se­ti­ne mi­li­ona do­la­ra. Je­dan od njih je Dra­go­van Pe­tro­vić, ko­ji je kraj ra­dnog vi­je­ka pro­veo na če­lu pre­du­ze­ća “Ča­ja­vec – Štam­pa­ne ve­ze”. Pe­tro­vić objaš­nja­va da se na nje­nom mjes­tu da­nas na­la­zi sva­dbe­ni sa­lon “Ta­ma­ris”, is­ti­ču­ći da su “Štam­pa­ne ve­ze” s mo­der­nom te­hno­lo­gi­jom ko­ju su po­sje­do­va­le i da­nas mo­gle da ra­de svoj po­sao.

“Na­ža­lost, ni­je bi­lo vo­lje, že­lje i zna­nja da se ‘Ča­ja­vec’ sa­ču­va i održi, ta­ko da je po­li­ti­ka do­pus­ti­la da se uni­šti po­nos biv­še na­mjen­ske in­dus­tri­je SFRJ. Po­se­bno pi­ta­nje je za­što je FBiH sa­ču­va­la svo­ju na­mjen­sku in­dus­tri­ju, dok je u RS po­tpu­no uni­šte­na“, ka­že Pe­tro­vić.

On objaš­nja­va da se na mjes­tu da­naš­njeg Uni­ver­zi­te­ta za po­slo­vne stu­di­je ne­ka­da na­la­zio In­sti­tut “Ča­ja­vca”, dok je u nas­tav­ku te zgra­de na tri spra­ta, gdje se da­nas na­la­ze sje­di­šta Bel te­le­vi­zi­je, El­ta te­le­vi­zi­je, kol-cen­tar i još niz, ugla­vnom, pri­va­tnih pre­du­ze­ća, ne­ka­da bio proi­zvo­dni po­gon “Pro­fe­si­onal­ne elek­tro­ni­ke” ili po­pu­lar­ni­je “Pro­fe­si­ona­le”.

“‘Pro­fe­si­ona­la’ je bi­la ki­čma sis­te­ma, jer je u njoj ra­di­lo 5.000 ra­dni­ka, od če­ga naj­ma­nje 400 vi­so­koo­bra­zo­va­nih ka­dro­va. Proi­zvo­dnja je bi­la smje­šte­na i u nas­tav­ku zgra­de po­sli­je ‘Ta­ma­ri­sa’, ko­ja je da­nas po­tpu­no de­vas­ti­ra­na“, ka­že Pe­tro­vić.

On objaš­nja­va i da se na mjes­tu gdje je da­nas tržni cen­tar “Kon­zum” ne­ka­da na­la­zio po­gon “Fel­me”, is­to kao i u naj­ve­ćoj proi­zvo­dnoj ha­li u kru­gu “Ča­ja­vca”, gdje je ne­da­vno otvo­re­na pro­da­vni­ca kom­pa­ni­je “Be­ko”. Pra­vi pa­ra­doks pred­stav­lja či­nje­ni­ca da je “Be­ko” po­zna­ta mar­ka ku­ćan­skih apa­ra­ta, ko­je je, ka­ko tvrdi Pe­tro­vić, da je bi­lo vo­lje i zna­nja, i da­nas mo­gao da pra­vi “Ča­ja­vec”, umjes­to što se na tom mjes­tu na­la­zi trgo­vi­na stra­nih ku­ćan­skih apa­ra­ta.

Pe­tro­vić objaš­nja­va da se fir­ma “Ča­ja­vec – Pre­ci­zni liv”, ko­ja je svo­je­vre­me­no ima­la naj­mo­der­ni­ju te­hno­lo­gi­ju, i po­red “Štam­pa­nih ve­za” bi­la je­dna od naj­pro­fi­ta­bil­ni­jih fir­mi u hol­dingu, da­nas na­la­zi brza po­šta “Euro ek­spres”, dok se po­red nje u ha­li u ko­joj je bi­lo ve­li­ko skla­di­šte “Ča­ja­vca” da­nas na­la­zi tržni cen­tar “Vel­pro”.

On ka­že i da je ne­mo­gu­će ta­čno pro­ci­je­ni­ti vri­je­dnost pri­je­ra­tne imo­vi­ne “Ča­ja­v­ca”, is­ti­ču­ći da je po vo­lji po­li­ti­čkih mo­ćni­ka imo­vi­na ovog hol­din­ga pro­da­va­na po knji­go­vod­stve­noj, umjes­to po trži­šnoj vri­je­dnos­ti, či­me je pra­kti­čno omo­gu­će­no da se proi­zvo­dni po­go­dni pre­tvo­re u sva­dbe­ne sa­lo­ne i tržne cen­tre.

Biv­ši ra­dni­ci ovog gi­gan­ta pre­ko Ra­zvoj­ne or­ga­ni­za­ci­je sin­di­ka­ta – ROS “Ča­ja­vec” prvu tu­žbu ko­jom su ospo­ri­li pri­va­ti­za­ci­ju pre­du­ze­ća i tra­ži­li da se za­bra­ni pro­me­to­va­nje imo­vi­nom i ka­pi­ta­lom “Ča­ja­vca” po­dni­je­li su sa­da već da­le­ke 2001. go­di­ne, a prvo ro­či­šte po nji­ho­voj tu­žbi održa­no je po­sli­je pu­nih de­set go­di­na. Po­se­bno in­te­re­san­tno je da ni­je­dan advo­kat ni­je že­lio da zas­tu­pa sin­di­kal­ce u ovom spo­ru, iako su ra­dni­ci u tu­žbe­nom zah­tje­vu tra­ži­li na­kna­du šte­tu u vi­si­ni od 250 mi­li­ona ma­ra­ka. Tu­žbe­ni zah­tjev je i da­nas u la­di­ca­ma Okru­žnog pri­vre­dnog su­da u Ba­nja­lu­ci.

Po­red to­ga, in­te­re­san­tno je da je tu­žbu kao “glu­post” ozna­čio prvi di­re­ktor Di­re­kci­je za pri­va­ti­za­ci­ju RS Bo­ri­slav Obra­do­vić, ko­ji je po­sli­je odlas­ka sa te fun­kci­je bio u upra­vnim or­ga­ni­ma, vje­ro­va­li ili ne, “Ča­ja­vec hol­din­ga”.

Pos­tu­pak re­vi­zi­je pri­va­ti­za­ci­je po zah­tje­vu Sin­di­ka­ta po­kre­nu­la je Ko­mi­si­ja za re­vi­zi­ju pri­va­ti­za­ci­je RS, ali taj pos­tu­pak je za­vršen kao i ve­ći­na os­ta­lih pre­dme­ta za ko­je je Ko­mi­si­ja ut­vrdi­la da pos­to­ji “osnov su­mnje” da je pri­va­ti­za­ci­ja bi­la ne­za­ko­ni­ta. Ipak, sin­di­kal­ci su ta­da otvo­re­no re­kli da ne oče­ku­ju ni­ka­kve re­zul­ta­te od Ko­mi­si­je za re­vi­zi­ju pri­va­ti­za­ci­je, po­se­bno ka­da je na nje­no če­lo do­šao Sa­vo Še­va­lje­vić, ko­ga su ozna­či­li kao oso­bu ko­ja je pro­bi­la led za uni­šta­va­nje “Ča­ja­v­ca”, jer je kao ste­čaj­ni upra­vnik prvi li­kvi­di­rao je­dno od pre­du­ze­ća iz sis­te­ma “Ča­ja­vec”, kon­kre­tno “Fi­zi­čko-te­hni­čko obez­bje­đe­nje” (FTO).

Be­len­za­da: “Ča­ja­vec” ni­je pri­va­ti­zo­van, već uni­šten!

Pred­sje­dnik Kon­fe­de­ra­ci­je sin­di­ka­ta RS Obrad Be­len­za­da ka­že da “Ča­ja­vec” ni­je pri­va­ti­zo­van, već uni­šten, is­ti­ču­ći da je ubi­je­đen da su po­je­di­ne fir­me iz sis­te­ma “Ča­ja­vec” i da­nas mo­gle da po­slu­ju, na­vo­de­ći kao pri­mjer “Ča­ja­vec – Pre­ci­zni liv”.

“Ta fir­ma je, ako se ne va­ram, gur­nu­ta u ste­čaj i ta­ko ‘pri­va­ti­zo­va­na’ da bi no­vi vla­snik te­hno­lo­gi­ju pre­se­lio u Za­pre­šić u Hrvat­skoj, gdje i da­nas ra­di. Naj­kra­će re­če­no, ni­je bi­lo po­li­ti­čke vo­lje i zna­nja da se ‘Ča­ja­vec’ sa­ču­va i za­to na ka­pi­je tog ne­ka­daš­njeg gi­gan­ta vi­še ne ula­zi ne­ko­li­ko hi­lja­da ra­dni­ka, već ne­ko­li­ko sto­ti­na ro­bo­va no­vih vla­sni­ka imo­vi­ne ‘Ča­ja­v­ca’“, ka­že Be­len­za­da.

Proi­zvo­dnja sa­mo u “He­mo­far­mu”!

Je­di­ni pri­mjer us­pje­šne pri­va­ti­za­ci­je ne­kog pre­du­ze­ća iz sis­te­ma “Ča­ja­vec” u ko­jem ra­dni­ci i da­nas ra­de u proi­zvo­dnji je pre­du­ze­će “Ča­ja­vec – Sis­te­mi uprav­lja­nja”. Ovu fir­mu či­ji po­gon je bio smje­šten u No­va­ko­vi­ći­ma, po­red Ba­nja­lu­ke, ku­pio je srpsko-nje­ma­čki kon­cern “He­mo­farm”. U ne­ka­daš­njem po­go­nu “Ča­ja­vec – Sis­te­mi uprav­lja­nja” da­nas se na­la­zi fa­bri­ka li­je­ko­va u ko­joj ra­di sko­ro 200 ra­dni­ka i ko­ja je je­dan od naj­ve­ćih izvo­zni­ka u Re­pu­bli­ci Srpskoj.

Uz tržni cen­tar iz­gra­dio i ho­tel!

Slo­bo­dan Ćur­čić, bi­je­ljin­ski pri­vre­dnik i vla­snik pre­du­ze­ća “Slo­bo­prom”, ko­ji je u pri­va­ti­za­ci­ji pos­tao vla­snik ne­ko­li­ko obje­ka­ta u kru­gu “Ča­ja­v­ca” u cen­tru Ba­nja­lu­ke, ka­že da se mno­gi po­slo­vni po­te­zi pri­vre­dni­ka u RS po­gre­šno in­ter­tpre­ti­ra­ju i stav­lja­ju u kon­tek­st po­gre­šne pri­va­ti­za­ci­je i taj­ku­ni­za­ci­je.

“To­kom 2005, 2006. i 2007. go­di­ne ku­pio sam dio po­slo­vnog pros­to­ra pre­du­ze­ća ‘Ru­di Ča­ja­vec’ i na toj lo­ka­ci­ji iz­gra­dio tržni cen­tar u ko­me su zas­tu­plje­ni svi po­zna­ti trgo­vin­ski bren­do­vi. Iz­gra­dnja ho­te­la na­me­tnu­la se kao lo­gi­čna po­tre­ba“, ka­že Ćur­čić.

On na­gla­ša­va da je biv­ši gi­gant “Ru­di Ča­ja­vec” svo­ju proi­zvo­dnju svo­je­vre­me­no or­ga­ni­zo­vao na de­se­ti­ne lo­ka­ci­ja u Ba­nja­lu­ci i oko­li­ni, da je na­kon pri­va­ti­za­ci­je ovaj biv­ši gi­gant imao 34 pra­vna slje­dbe­ni­ka, te da je da­nas de­pla­si­ra­no biv­še fa­bri­ke, ko­je su za­poš­lja­va­le po ne­ko­li­ko hi­lja­da ra­dni­ka, stav­lja­ti u kon­tek­st po­gre­šno izve­de­ne pri­va­ti­za­ci­je u RS. Ćur­čić ka­že da su sli­čnu su­dbi­nu u vri­je­me glo­ba­li­za­ci­je do­ži­vje­le broj­ne fa­bri­ke u Ita­li­ji i Aus­tri­ji, te da ni­ko od to­ga ni­je pra­vio po­se­ban pro­blem, pri­hva­ta­ju­ći taj pro­ces kao lo­gi­čan put ka­pi­ta­la i trži­šnog ra­zvo­ja. On is­ti­če da je ku­po­vi­nu po­slo­vnih i kan­ce­la­rij­skih pros­to­ra “Ru­di Ča­ja­v­ca”, kao što su to ra­di­li i dru­gi za­in­te­re­so­va­ni kup­ci, oba­vio u šest na­vra­ta to­kom tri go­di­ne, da je sve izve­de­no tran­spa­ren­tno i da po­sje­du­je šest va­li­dnih ku­po­pro­daj­nih ugo­vo­ra. Ćur­čić ka­že da ga je ku­po­vi­na tog pros­to­ra uku­pno ko­šta­la oko 20 mi­li­ona KM.

On je u kru­gu “Ča­ja­v­ca” otvo­rio i no­vi ho­tel “Je­le­na”, is­tog na­zi­va kao što je ho­tel ko­ji po­sje­du­je u Brčkom. Ka­pa­ci­tet ho­te­la sa če­ti­ri zvjez­di­ce je oko šez­de­set so­ba. In­ves­ti­rao je u ho­tel, tvrdi, oko 5.000.000 KM. “U ra­ni­jim fa­za­ma iz­gra­dnje tržnog cen­tra omo­gu­ćio sam za­poš­lja­va­nje oko 200 ra­dni­ka. S otva­ra­njem ho­te­la, ta ci­fra se po­ve­ća­va uku­pno na 350 ra­dni­ka“, ka­že Ćur­čić.

poslovni portal CAPITAL i Nezavisne novine

SU­TRA

“FRU­KTO­NA”: Od pep­si­ja do pri­vre­dnog gro­blja