BEOGRAD, Srbija ima mogućnost da povuče četvrtu tranšu kredita od MMF-a od 400 miliona evra, ali će najverovatnije povući samo 50 do 60 miliona evra.
Guverner Narodne banke Srbije u ostavci Radovan Jelašić kaže da je Srbija smanjila sumu novca koju će povući jer se pokazalo da je platnobilansni deficit zemlje niži od očekivanog.
Prema njegovim riječima, tokom prošle godine kapitalni prilivi, posebno strane direktne investicije, bili su veći od platnobilansnog deficita, što je dovelo do rasta deviznih rezervi.
Jelašić je napomenuo da je u 2008. godini platnobilansni deficit Srbije bio 18,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno 6,1 milijardi dinara, a tokom 2009. godine, u vrijeme krize, došlo je do njegovog drastičnog smanjenja na 5,7 odsto BDP-a, odnosno 1,75 milijardi evra.
Guverner je podsjetio da se od 2001. godine do danas makroekonomska stabilnost Srbije zasnivala na visokom prilivu kapitala, pri čemu je u Srbiju ušlo 12,5 milijardi evra stranih direktnih investicija i 17 milijardi evra kredita iz inostranstva.
Najveći dio privrednog rasta Srbije prije krize zasnivao se na proizvodnji nerazmjenjivih dobara, prije svega na sektoru usluga, i pri tome su rasli BDP i životni standard građana, ali i platnobilansni i spoljnotrgovinski deficit Srbije, rekao je Jelašić. Produženo funkcionisanje na takvim osnovama, uz sve neizvesniju održivost spoljnog duga Srbije, dovelo bi do urušavanja makroekonomske stabilnosti, naveo je guverner ističući da je uoči krize, tokom 2007. i 2008. godine Srbija trošila gotovo jednu četvrtinu više nego što je proizvodila.
On je istakao da je zbog toga nužno uspostaviti novi model privrednog rasta Srbije zasnovan na izvozu i investicijama naglasivši da bi on za građane značio stabilno i sporije rastući životni standard i veću zaposlenost, ali tek na srednji i dugi rok. Takav model rasta podrazumijevao bi i niži obim javne potrošnje, manje zaposlenih u javnom sektoru, generacijski dogovor oko nivoa penzija, održivost javnog duga na srednji i dugi rok i nižu inflaciju, dodao je Jelašić.
Za privredu bi takav model rasta značio bolju infrastrukturu, veći prostor za finansijsku podršku, veću konkurenciju i potrebu za ubrzanim prilagođavanjem zbog neophodnosti izvoza, niža direktna i indirektna izdvajanja države, istakao je guverner. Bankama bi novi model rasta donio manje makroekonomske šokove, prije svega u sferi ekonomskog rasta, inflacije, kursa, zatim niže, ali dugoročno atraktivnije marže i više podrške investicijama nego tekućoj potrošnji. Tanjug