BEOGRAD, U protekla dva dana intervencije Narodne banke Srbije bile su usmerene isključivo na to da se poveća promet na tržištu. A da se kurs ne može otrgnuti kontroli, od ove nedelje to potvrđuje još restriktivnija monetarna politika NBS. Monetarni odbor juče je doneo odluku da se referentna kamatna stopa poveća na 17,75 odsto i na kraju devizne rezerve – kaže u intervjuu za “EuroBlic” Radovan Jelašić, guverner NBS.
Kurs se formira tržišno. Tražnja je veća od ponude, ali zašto smo pre dva dana imali maltene zamiranje tržišta kada je promet pre intervencije NBS bio samo 4,3 miliona evra. Ko i zašto okleva sa trgovanjem?
– Uvek kada dolazi do značajnih turbulencija na deviznom tržištu trgovina je otežana, jer se predomišljaju i prodavci i kupci. Takođe, svaka banka gleda da odnose ponude i tražnje najpre zatvori unutar svoje kuće i da izađe na tržište tek ako mora, što je bio glavni razlog značajno manje trgovine proteklih dana.
Ima li špekulativnih razloga?
– Špekulativne razloge niko ne može u potpunosti da isključi, ali njih ima mnogo manje nego što to ljudi pretpostavljaju. To potvrđuju i konkretni podaci o obimu repo hartija od vrednosti, koji se čak povećao u ovoj nedelji, što znači da banke nisu povukle dinare iz ovih hartija od vrednosti da bi sa njima kupovale devize i vršile pritisak na devizno tržište.
Zašto banke imaju povećanu tražnju za devizama, a zašto preduzeća? Da li je to beg iz dinara u čvršću valutu?
– Preduzeća u većinskom inostranom vlasništvu koja su imala višak slobodno raspoloživih dinarskih sredstava zamoljena su da ih vrate u svoje centrale zbog opšte nestašice novca, što je doprinelo povećanoj tražnji za devizama. Što se tiče banaka sa većinskim inostranim vlasništvom, one u poslednjih mesec dana ne da se nisu razduživale nego su, naprotiv, povukle pare iz inostranstva. A generalno, u vreme turbulencija uvek se traži stabilnija valuta zbog neizvesnosti i percepcije. Pa pogledajte samo koliko je ojačao u poslednjih nekoliko nedelja dolar u odnosu na evro.
Da li su tačne tvrdnje da osim kompanija u Srbiji, i banke zapravo po direktivama svojih centrala povlače novac, koji zatim sele na isplativija i manje rizična područja?
– To je tipična konstatacija analitičara „narikača”, koju dosadašnja praksa, a ni brojke, ne potvrđuju. Naprotiv, tokom oktobra dodatno zaduživanje banaka u inostranstvu iznosilo je 850 miliona evra i to je dopunski novac koji je ušao u Srbiju.
Koji je vaš odgovor na tvrdnje „dobro obaveštenih” da će NBS braniti kurs na 85 dinara za evro, a sad se pominje i 90 dinara za evro?
– Ja te „dobro obaveštene” nazivam laureatima za Nobelovu nagradu, pošto je i praksa dokazala da ni takva ni bilo koja druga cifra ne postoji. A da postoji, Srbija bi potvrdila da smo zemlja podobna samo za špekulante i manipulatore.
Počinje Nedelja štednje, šta biste posavetovali građane, šta je za njih isplativije – da štede u dinarima ili u devizama?
– Kada se štedi, ključni parametar je stopa inflacije sa jedne strane i prinos sa druge strane. Mogu samo da kažem da će sa dinarskom štednjom ljudi uvek pobediti inflaciju, dok sa deviznom to mogu, ali nemaju nikakvu garanciju pošto su izloženi nepredvidivom deviznom riziku.
Da li sada treba kupovati devize ili treba sačekati?
– Ne vidim razlog da ja kao guverner savetujem građane da li da kupuju devize. Kao građaninu, meni su devize danas preskupe i za potrebe svog porodičnog odmora još ću da sačekam sa kupovinom, ali nemojte mene da koristite kao reper, pošto često samog sebe nisam dobro savetovao.
Da li NBS razmišlja o promeni režima kursa?
– Kurs dinara odslikava celokupna ekonomska i politička događanja u zemlji i inostranstvu, a u Srbiji, kao i uvek kada je ta slika nepovoljna, svi počnu da govore da nam ne treba plivajući kurs i da režim kursa treba menjati. Samo da podsetim, današnji kurs je, na primer, za tri dinara ispod nivoa iz maja 2006. godine. Režim plivajućeg kursa svakako nije perfektan, ali sve druge alternative su mnogo gore. NBS uvek ima mogućnosti, a ona to i čini, da referentnom kamatnom stopom ili promenom nekih drugih agregata ublažava pritisak na kurs. Moram, međutim, da kažem da dok NBS čini sve da ispumpava novac iz sistema da bi održala makroekonomsku stabilnost, drugi ga, konkretno fiskalna politika, ubacuju. U poslednjem kvartalu ove godine možemo očekivati da sa te strane dođe novi talas koji će uticati na povećanje potrošnje.
Ugrožena predviđena inflacija
– Sa trendom rasta kursa i narastajućim inflatornim očekivanjima, može li jednocifrena inflacija za ovu godinu da bude ugrožena?
– Naravno da može. Postizanje jednocifrene inflacije će biti teže zbog negativnih uticaja iz međunarodnog okruženja, ali sporošću u donošenju lokalnih odluka, recimo sporim i neefikasnim parlamentom sami smanjujemo mogućnosti da ih uspešno amortizujemo.
Aranžman sa MMF-om čvrsto sidro
– Kada će biti sklopljen novi aranžman sa MMF-om, šta on za Srbiju znači?
– Ne želim ni da pomislim šta bi bilo da u ovim međunarodnim finansijskim uslovima, koji utiču i na Srbiju, i pored postojećih izazova kada ne možemo da računamo ni na Istok ni na Zapad, da ne sklopimo aranžman sa MMF-om. Takav aranžman bi za Srbiju značio čvrsto sidro za makroekonomsku stabilnost, doprineo bi boljem rejtingu zemlje i većem prilivu stranih investicija koje su nam više nego potrebne. „EuroBlic“