Jelašić: Nisam pomagao stranim bankama da iznose profit

BEOGRAD, Odlazeći guverner Narodna banke Srbije je kategorički demantovao optužbe nekih domaćih oponenata da je , navodno, pomogao stranim bankama da iznesu profit iz Srbije.

Jelašić je takve tvrdnje označio, u intervjuu Tanjugu, kao potpuno neosnovane, naglašavajući da banke ne samo da nisu odnosile, nego su dodatno donosile novac u Srbiju.
“Mogu samo da primjetim da su u kriznoj 2009. godini banke u okviru ‘bečke inicijative’ , ne samo zadržale, već su i povećale svoju izloženost prema Srbiji, od 8,7 milijardi evra sa kraja 2008, i to za 136 miliona evra”, kazao je Jelašić.
Prošle godine su banke sa većinskim stranim vlasništvom izvršile, prema riječima Jelašića, dokapitalizacije u vrijednosti većoj od 70 miliona evra, a samo u prva tri ovogodišnja mjeseca uvećale su svoj kapital za dodatnih 40 miliona evra.
 Istovremeno strani investitori domaćih banaka su u te banke unjeli kapital u iznosu većem od 126 miliona evra.
Osim toga, banke u stranom vlasništvu su ostvareni profit u 2008. godini, u vrijednosti 343 miliona evra, gotovo u cjelini zadržale u zemlji, a sve to zajedno doprinjelo je da su banke baš u kriznoj 2009, za razliku od kretanja u drugim zemljama, u Srbiji značajno povećale kreditni potencijal i obezbjedile dodatnu sigurnost za položene deopozite, objasnio je Jelašić.
On je, istovremeno, podsjetio da se u jeku najveće krize “ni kod jedne banke nije postavilo pitanje da li neki građanin može da podigne svoju štednju”, je su “imale dovoljnu likvidnost i dovoljnu solventnost”.
 
Guverner NBS u ostavci je ukazao i da ne bi bilo toliko hipotekarnih i potrošačkih kredita u Srbiji, a o zajmovima privredi da se i ne govori, da je obim tih pozajmica zavisilo isključivo od domaće štednje.
 “Ključni postulat povećanja kredita u Srbiji bio je to što su banke donosile iz inostranstva novac, povećavajući tako svoj kapital i na osnovu toga obezbjedjujući zajmove, kao i to što su naša preduzeća imala mogućnost direktno da se zaduže u inostranstvu. Da toga nije bilo, mi bi bili bukvalno limitirani na 6,2 milijarde evra devizne štednje naših građana”, ukazao je Jelašić.
Pri tome, na slobodnom raspolaganju bankama bi ustvari bilo svega 3,7 milijardi, zbog obavezne rezerve koja kod devizne štednje iznosi 40 odsto, naglasio je on.
“Kako 2009, tako i 2008. godine banke su bile profitabilne. Međutim, niko nije taj profit iznio, nego je on dodatno iskorišćen da bi se povećala adekvatnost kapitala banaka, što takođe predstavlja jednu značajnu dozu sigurnosti i stabilnosti bankarskog sektora”, rekao je Jelašić.
 
Govoreći i spoljnoj zaduženosti Srbije, Jelašić je rekao da ga više brine ubrzani tempo zaduživanja, od visine duga prema bruto domaćem proizvodu (BDP), navodeći da je on samo u toku 2009. godine povećan za pet procenata i dostigao danas 32 odsto BDP-a.
 
“Mnogo je veći problem ako se vi zadužite tokom jedne godine za pet-šest odsto i stignete sa 25 na 32, nego ako ste bili na 50-60 odsto BDP-a, pa povećali to za svega 2-3 odsto. Dakle, pravac kojim idete i brzina kojom idete su mnogo važniji nego gdje se trenutno nalazite”, objasnio je on.
 Govoreći o “drugoj strani medalje”, kada je u pitanju spoljno zaduživanje, Jelašić je citirao ministarku finansija Dianu Dragutinović, koja je prilikom usvajanja budžeta jasno rekla: “Da, za novo zaduživanje, ali samo onda ako ide u investicije”‘.
 
“To su vam neki zlatni parametri kojih se pridržavaju svaka porodica, svako domaćinstvo i svako preduzeće. Zato i kažem: da, ima smisla da se dodatno zadužim, ali ne taj novac da pojedem i popijem, nego da ga investiram”, kazao je Jelašić.
 
Ako se pogleda prošla godina, investicije su bile mnogo manje od vrijednosti novog zaduživanja i upravo je i zbog toga postignut dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom da se smanji tekuća potrošnja i da se otvori jedan dodatni prostor za investicije, pošto one treba da povuku razvoj Srbije, naglašava Jelašić.
 Na pitanje da li je tačno da se u NBS, odnosno u Zavodu za izradu novčanica spremaju nove registarske tablice za motorna vozila, Jelašić je odgovorio potvrdno i dodao da je NBS njen deo posla već odavno uradila.
“Na mom stolu stoji prva tablica koju smo već uradili pre više od devet mjeseci”, obelodanio je Jelašić i dodao da su u dnevnom kontaktu sa MUP-om Srbije, koji odlučuje o njihovom izdavanju, a i tablice, biometrijski pasoši i nove lične karte ze izrađuju u ZIN-u.