BEOGRAD, Najviše je ljudi na privremenim i povremenim poslovima, a najveći porast zaposlenosti je među mladima od 15 do 19 godina i starijima od 65 – kod onih od kojih se ne bi očekivalo da rade.
To znači da teško živimo i da ljudi u svakom životnom dobu pokušavaju da nađu bilo kakav posao koji će im pomoći da prikupe prihode za budžet, kaže Tanja Jakobi, direktorka Centra za istraživanje javnih politika.
Ona objašnjava da javnost ne razumije kako se mjeri zaposlenost i kaže da metodologija mjeri sve načine rada koji su danas sve fleksibilniji.
“Možete biti direktor u preduzeću gde dobijete poreze i doprinose, a možete utovarivati ugalj i dobiti parče hleba i masti i vi ćete za statistiku biti zaposleni. Postoje i druge statistike, one koje mere sve ljude koji su regularno zaposleni, ali su zaposleni i na autorskim ugovorima i na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima”.
Ona kaže da postoji mnogo slabo plaćenih poslova, koji su stopu nezaposlenosti napravili lepom – ali nisu doneli mnogo toga u stvarnosti. Smatra da je još rado govoriti o efektima Zakona o radu, jer treba da prođe još vremena.
“Bolje zamišljen zakon bi mogao da pomogne, kod nas je toliko nezaposlenih da vi uvek možete da nađete nekog drugog ko želi da radi, dok ne bude dovoljno radnih mesta kada će neko moći da kaže ne želim da radim jer nije dovoljno plaćen posao, da se promeni ravnoteža moći u pregovorima”.
Ona ističe da su se u Evropu se najviše vratili poslovi koji su niže plaćeni, koji su i prvi nestali s pojavom krize,ali ističe da ima jako malo kvalitetnih poslova.
“Kod nas je problem što imamo dosta visoko kvalifikovanih za koje ne znamo da li su visoko kvalifikovani ili su nekvalifikovani. Treba da vidimo da li su oni zaista kvalifikovani”, dodaje ona.
Govoreći o obrazovanju, Jakobi kaže da su pitanja obrazovanja i rada veoma bitna, ali da postoji dosta promišljanja kako treba da izgleda obrazovanje u budućnosti, jer, kako tvrdi, “tehnologija ide jako brzo, tako da vam je potrebno stalno unapređivanje obrazovanja da biste bili u korak s tim”.
“Imali smo prvo mali broj visoko obrazovanih kadrova, sada imamo veliku proizvodnju tih kadrova, odjednom imamo toliko doktora nauka, ali iza toga ne stoje ljudi koji mogu da uđu na tržište rada”.
“Mi imamo dualno obrazovanje, ali oko njega ima mnogo polemika, nisam stručna da ocenim zakon, veliki broj prigrlio je dualno obrazovanje jer se pokazalo da ne mogu da nađu rešenje da zaposle mlade. Nedovoljno razmišljamo da je dualno obrazovanje skupo. Morate da pratite tehnologiju, da li smo sposobni za to, da li smo dovoljno snažni kao država da mlade naučimo da rade u pet firmi ili će umeti da rade sam u jednoj. Imate u Nemačkoj čitav sistem koji prati da neko ne bude obrazovan samo tako usko”. N1