BANJALUKA, Jačanje privrednih komora u BiH i unapređenje njihovih kapaciteta za uticaj na donošenje odluka i politika kojima se oblikuje poslovno okruženje preduzeća informaciono-komunikacionih tehnologija /IKT/, kroz regionalnu razmjenu iskustava, osnovni su rezultati projekta “Veb-mi poslujemo”.
Predstavljajući u Banjaluci završne rezultate ovog projekta, predsjednik Područne privredne komore Banjaluka Goran Račić rekao je da je ukupna vrijednost projekta 239.830 evra, od čega je EU finansirala 90 odsto iz sredstava pretpristupnih fondova.
“Ostatak su finansirale privredne komore koje su učestvovale u ovom projektu, kao i njihovi članovi preduzeća iz IKT sektora”, dodao je Račić.
On je podsjetio da je provođenje projekta Komora započela 1. januara 2013. godine, te da traje do kraja ovog mjeseca.
“IKT sektor više nije samo uslužni sektor koji se bavi automatskom obradom podataka, nego je to danas industrija koja bi u narednom periodu trebalo da ima značajnije učešće u društvenom bruto proizvodu”, rekao je Račić.
On je naglasio da je zadatak Komore da se što više ojača uloga preduzeća u IKT sektoru, da se zaštite njihovi interesi i da se u izvršnoj vlasti drugačije gleda na položaj ovog sektora.
“Tako bi se svi poslovi na tržištu BiH koji se mogu realizovati u ovom segmentu dodjeljivali preduzećima, koja će se između sebe organizovati, kako se ne bi dešavalo da velike infrastrukturne projekte u oblasti IKT-a dobiju preduzeća iz inostranstva”, rekao je Račić i dodao da na taj način, kroz udruženja i preduzeća u okviru Komore, treba podstaći stvaranje konzorcijuma i određene grupe koje mogu da stvaraju veće i značajnije projekte.
On je istakao da je glavni cilj da se u okviru nadležnih organa izvršne vlasti formira poseban resor za IKT sektor.
“Pretpostavljam da bi to moglo biti u okviru Ministarstva nauke i tehnologije, gdje bismo imali direktnu saradnju sa Ministarstvom, jer je naš osnovni zadatak da privrednim preduzećima stvorimo određene olakšice i povoljniji privredni ambijent, u kome bi se oni mogli razvijati”, rekao je Račić.
On je naglasio da se područnoj Privrednoj komori svaki dan javlja sve veći broj preduzeća koja očekuju da Komora štiti njihove interese, jer je evidentno da samostalna preduzeća ne mogu da ostvare nikakve zahtjeve, niti bilo kakve izmjene zakonskih rješenja, odredaba ili uredaba.
“Kroz institucije Komore to se u posljednje vrijeme mnogo lakše provodi”, ocijenio je Račić.
Saradnik na projektu Igor Pandžić istakao je da je opšti cilj projekta bio stimulisanje i jačanje mreže organizacija civilnog društva, razmjena znanja i iskustava među njima kako bi komunikacija sa organima uprave bila što kvalitetnija.
“Rezultat sastanaka projektnih timova, koje smo organizovali u proteklom periodu, bio je da podignemo nivo saradnje između komora u BiH, ali i da upotpunimo znanje u projekt-menadžmentu i ostalim aktivnostima koje se tiču samih projekata”, rekao je Pandžić.
On je istakao da je ovaj projekat imao značaj udio i u podizanju komunikacije između privrednih komora u BiH, privrednih komora i njihovih članica, kao i između predstavnika privrednih komora i organa uprave.
Projektni konzorcijum, osim banjalučke komore, činile su privredne komore Republike Srpske, Federacije BiH, Unsko-sanskog kantona, Kantona Sarajevo i Područna privredna komora Doboj, dok su kao saradnici u projektu učestvovali Privredna komora Beograd i osam regionalnih/kantonalnih komora iz BiH. Srna