BRISEL – Zvaničnici Evropske centralne banke strahuju da bi brzo jačanje evra moglo da ugrozi napore da se inflacija zadrži na dva odsto.
Jedinstvena valuta evrozone je ove godine ojačala oko 14 odsto u odnosu na dolar, kako poverenje u SAD opada — što pomaže u obuzdavanju rasta cijena, koji trenutno tačno odgovara cilju ECB. Opasnost, međutim, leži u tome da bi taj rast mogao da pogura evro na nivoe koji bi doveli do inflacije ispod ciljanog nivoa, narušavajući konkurentnost.
Pošto je valuta na ivici najdužeg niza rasta u više od dvije decenije, tema je zauzela važno mesto na godišnjem okupljanju ECB u Sintri, u Portugalu.
Potpredsjednik ECB Luis de Guindos upozorio je da bi rast iznad nivoa od 1,20 dolara bio problematičan. Do tada, „možemo to donekle da zanemarimo“, rekao je za Bloomberg.
„Nešto iznad toga bilo bi mnogo komplikovanije“, rekao je Guindos.
Veliki dio uspona evra potiče od slabosti dolara, dok carinski napadi Donalda Trampa potkopavaju povjerenje, šaljući investitore van granica SAD. Ta promjena je u početku dočekana sa odobravanjem, ne samo zbog efekta na inflaciju, već i kao prilika da se ojača uloga zajedničke evropske valute na globalnoj sceni.
Pitanje sada glasi — koliko daleko evro može da ode? Trgovci predviđaju da bi prag koji je pomenuo Guindos mogao biti dostignut 2026. godine.
„Postoji određeno preusmjeravanje investitora iz Evrope — ali i globalno — ka evru“, rekao je glavni ekonomista ECB Filip Lejn za CNBC.
„Ono što smo do sada videli deluje održivo, ali naravno, veoma nas zanima šta će se dalje dešavati“, rekao je Lejn.
Serija novih komentara o evru sugeriše da se barem neki donosioci odluka sve manje osjećaju prijatno.
„Još uvijek to ne žele da priznaju, ali jak evro će postajati sve veća briga. Na kraju, dodatno jačanje evra neće samo pojačati dezinflatorne pritiske, već i povećati rizik od ekonomske štete za izvoznu industriju koja već trpi — što bi bilo dovoljno da opravda dalje smanjenje kamatnih stopa”, rekao je Karsten Brzeski, šef makroekonomije u ING.
Dodavanje još jednog smanjenja depozitne kamate — pored dosadašnjih osam — pomenuo je i guverner centralne banke Letonije Martins Kazaks.
Tržišta i analitičari očekuju još jedno smanjenje ove godine, na 1,75 odsto, nakon pauze u julu.
„Kurs je ove godine znatno porastao i to će imati uticaj i na inflaciju. Ako bi evro značajno dodatno ojačao, to bi uticalo i na inflaciju i na izvoz, što bi moglo da pretegne ka još jednom smanjenju stope“, rekao je Kazaks.
Na panelu u Sintri, zajedno sa predsjednikom američkih Federalnih rezervi Džeromom Pauelom i drugim guvernerima centralnih banaka, predsednica Kristin Lagard nije željela da komentariše kurs, ali je rekla da bi 2025. mogla biti ključna godina za dolar.
„To se neće dogoditi preko noći, ali očigledno je da je nešto narušeno, i pitanje je da li to može da se popravi ili će ostati narušeno — mislim da o tome još nije donijet sud“, rekla je Lagard.
Skok evra, koji je Lagard ranije opisala kao „kontraintuitivan, ali opravdan“, jedan je od pokazatelja koje će donosioci odluka uzimati u obzir pri određivanju kamatnih stopa. Za Gediminasa Simkusa iz Litvanije, brzina jačanja evra je nešto što ECB mora posebno pažljivo da prati.
„U istorijskom smislu, kurs nije neobičan“, rekao je u intervjuu. „Ali brzina prilagođavanja znači da to moramo ozbiljno da shvatimo.“