VAŠINGTON, Izlazak Grčke iz evrozone imao bi katastrofalne posljedice po Evropu, ocijenjeno je na sjednici Odbora za spoljne poslove američkog Senata, ali je data različita ocjena kolike su šanse da do toga dođe do kraja ove godine.
Predsjedavajuća Odbora, senatorka iz Nju Hempšira Džin Šahin istakla je da je Evropa najvažniji saveznik SAD i najveće tržište za izvoz američkih proizvoda i da Sjedinjenim Državama treba jaka Evropska unija, kao i obrnuto.
Govoreći o trenutnoj krizi u EU, ona je ocijenila da mjere štednje, kao samostalna mjera neće biti dovoljne za rješenje problema, već se založila za strukturne reforme u Uniji.
Troje eksperata koji su pozvani na saslušanje u Senat, iznijelo je međutim različite ocjene šta predstoji evrozoni i EU.
Potpredsjednica Atlantskog savjeta Franses Burvel i predstavnik Piterson instituta za međunarodnu ekonomiju Nikola Veron iznijeli su optimistička očekivanja, dok je profesor ekonomije sa Masačusets instituta za tehnologiju Sajmon Džonson ocijenio da slijede teška vremena za Evropu.
Burvelova je ocijenila da je kriza politička isto koliko je i ekonomska, i da neće biti skoro završena.
– Nećemo ustati jednog dana i konstatovati da je prošla. Ako ne dođe do promjena, slabe evropske ekonomije će postati meta sumnjivih investitora -dodala je ona.
Burvelova se složila sa Veronom da Grčka neće napustiti evrozonu, jer bi cena izlaska samo za tu zemlju iznosila između 30 i 50 milijardi evra.
Veron je kazao da bi izlazak Grčke doveo do domino efekta i da onda ne bi bilo spasa evrozoni, izrazivši optimizam da se baš zato neće dozvoliti izlazak.
S druge strane, profesor Džonson smatra da su šanse da Grčka napusti evrozonu do kraja godine čak 90 odsto.
– To ne mora automatski da znači i krah evrozone. Zavisi da li će onda ostale zemlje ostaviti na vetrometini Italiju, Španiju i Portugal ili će nešto preduzeti – kazao je Džonson.
On je rekao da se zavaravaju oni koji misle da Evropska centralna banka sama može da riješi probleme evrozone i dodao da je kriza samo kraj kreditnog buma koji je posljednjih godina zahvatio Evropu i SAD.
– Jezgro evrozone će morati da se promjeni, a pitanje je da li će Francuska ostati u njemu. Na kraju će biti zajedničke valute, i biće veći pritisak na nas u SAD tada – zaključio je Džonson. Tanjug
