BEOGRAD, Najzvučnije arbitraže Srbiju koštaju desetine miliona dolara. Bez koliko projekata je Srbija do sada ostala zbog izgubljenih arbitraža? Zbog čega investitori često tuže, a potom i na sudu dobiju državu i njena preduzeća?
Kompaniji “ICN” Milana Panića, nekadašnjem vlasniku Galenike plaćena je odšteta od 28 miliona. Još skuplje je koštao slučaj “Satelit” – spor za kompanijom “Imidžstar” na kraju je koštao 35 miliona evra.
Parking servis je morao da isplati 10 miliona izraelskoj ofšor kompaniji “Elektronikal end automejšn”, a nešto više, 12,1 milion dolara dobio je američki “Junivrld” biznismena srpskog porekla Srbe Ilića, nakon spora u vezi sa privatizacijom “Putnika”.
Za sada nema informacija koliko je arbitražnih sporova u toku. Mediji pišu da sporove protiv Srbije vode firme poput “Mera investment fonda” Marka Miškovića, ili belgijske kompanije “Energozelena” koja je namjeravala da u Sremu izgradi postrojenje za prečišćavanje životinjskog otpada, ali je, kako kažu, zbog nesprovođenja srpskih zakona odustala od te namjere.
Korjen ovih problema, slažu se poznavaoci, jeste u kadrovima. Državni službenici često ne poznaju dovoljno sve obaveze koje je država preuzela potpisivanjem brojnih bilateralnih ugovora o zaštiti stranih ulaganja. Odredbe se potom krše, a sve se završi na arbitražama.
“Često je problem da se država u komercijalnim poslovima malo ponaša kao trgovac, a malo kao vlast i to bahata vlast. To je onda zamena uloga. A iz tih zabuna u shvatanjima proizilaze i pogrešne odluke i kršenja ugovora prema investitorima iz kojih onda proizilaze i teške sankcije po svakog građanina Srbije”, kaže advokat Milan Parivodić.
Jer – štete se plaćaju iz državne kase, dakle od prikupljenog poreza. Ekonomisti kažu da su promene državnog rukovodstva pratili i dolasci novih ljudi bez dovoljno iskustva.
“Čini mi se da nema ni dovoljno odgovornosti ljudi koji se nalaze na vlasti. Ponekad se to lakonski objašnjava: “Nismo to napravili mi, to su neke prethodne vlasti”. Naravno, mi kao građani moramo da budemo nezadovoljni, jer plaćamo veliki novac. Druga strana koja učestuje u arbitraži angažuje vrlo dobre profesionalce koji znaju šta treba da rade”, navodi profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić.
“Većina kompanija koje kod nas dolaze su multinacionalne kompanije koje imaju čitave timove eksperata i za poslove i za pravni aspekt i za poreski sistem. A sa druge strane, kod nas se olako ulazi u te ugovore od strane onih koji su se zatekli u nekom ministarstvu”, dodaje ekonomski stručnjak Milan Kovačević.
Presuđeno će morati da se plati, a završni računi budućih budžeta otkriće da li je i iz kog perioda ostao još neki kostur u državnom ormanu. N 1