BEOGRAD, Ministarka finansija Diana Dragutinović kaže da se “ne zna” kako se godišnje troši 130 milijardi dinara budžetskih sredstava, što je rezultat naslijeđenog stanja.
Dragutinović je istakla da je po dolasku na mjesto ministra finansija naslijedila nedovoljno odgovornu fiskalnu politiku, odnosno strukturni debalans, koji znači da su rashodi veći od prihoda za tri do četiri odsto bruto domaćeg proizvoda.
Dragutinović je precizirala da zakon omogućava sopstvene prihode indirektnih i direktnih budžetskih korisnika koji iznose oko 100 milijardi dinara ili tri odsto BDP-a, i ta sredstva se pretežno troše van budžetskog procesa.
Prema njenim riječima, “ne vidi” se ni kako se troše sredstva od projektnih zajmova, donacija i razvojna pomoć iz fondova iz EU, što prema njenim riječima, ne mora da znači da se troše neracionalno, ali se to ne vidi.
Ministarka je napomenula i da je dodatno 35 milijardi dinara rezultat različitih poreskih izuzetaka. Najbolji primjer je porez na dobit, navela je i dodala da su prema najnovijm podacima izuzeća za porez na dobit veća od prikupljenog poreza.
Dragutinović je navela i da postoji oko 50 državnih agencija, fondova i direktorata, od kojih je najveći broj formiran 2004. i 2005. godine, i od kojih su neke nezavisne od budžetskih sredstava, iako su formirane sredstvima iz budžeta, dok su neke na budžetu. I jedne i druge su van budžetskog procesa, rekla je ona i dodala da je naslijeđen i nejasan budžetski tretman javnih preduzeća.
Ministarka je naglasila da je donošenjem zakona o državnoj pomoći prvi put uspostavljena kontrola državne pomoći, gdje nisu samo subvencije, već i poreska izuzeća, neki krediti i garancije, što ukupno iznosi 120 milijardi dinara, odnosno oko četiri odsto BDP-a. Prema njenim riječima, normalna državna pomoć je do 1,5 odsto BDP-a, a u zemljama u tranziciji dva odsto.
Dragutinović je ukazala da je javna potrošnja proteklih godina bila 44,5 odsto BDP-a, a u 2010. godini biće smanjena na 42,5 odsto BDP-a, dok će fiskalni kapacitet Srbije u narednoj godini biti oko 38 odsto BDP-a.
Ona je dodala da budžetski deficit sam po sebi nije loš, već je normalan instrument države, ali samo ako je rezultat investicija i stabilizacione politike, dodajući da bi u prosperitetnim vremenima država trebalo da ima suficit, a u krizi deficit.
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Pored crnih rupa koje pominje ministraka treba ubrojati i silna zahvatanja, da ne kažem pljačku iz javnih nabavki, nezakonite i neoporezovane prihode tajkuna i njihovih satelita iz partija,pa kad se još tome doda partijska krađa iz javnih preduzeća , pa krađa većine ministara, može se izvući zaključak da je dobro što uopšte fuznkcionišemo kao država.Doduše zna se kakva.
Veliko pitanje je kako naći tačke oslonca za optimizam u ovakvoj lopovskoj državi kad imaš želju da nešto korektno i u struci odradiš?