BEOGRAD – OPEK+ je u nedelju najavio smanjenje proizvodnje za 1,16 miliona barela dnevno, što je potez koji naftna tržišta nisu očekivala.
Dobrovoljno smanjenje od strane zemalja naftnog kartela trebalo bi da počne u maju i traje do kraja 2023. godine. I Saudijska Arabija i Rusija smanjiće proizvodnju nafte za 500.000 barela dnevno do kraja ove godine, dok i druge članice OPEK-a Kuvajt, Oman, Irak, Alžir i Kazahstan takođe smanjuju proizvodnju.
„To je porez na svaku privredu koja uvozi naftu. Ne bi SAD najviše osjećale bol od nafte od 100 dolara, već bi to bile zemlje koje nemaju domaće naftne resurse: Japan, Indija, Njemačka, Francuska… da navedemo neke od velikih primjera“, rekao je Pavel Molčanov, generalni direktor privatne investicione banke „Rejmond Džejms“.
Fjučersi na naftu Brent su se poslednji put trgovali za 0,57 odsto više na 85,41 dolara po barelu, dok su fjučersi na američki Vest Tekas Intermediate iznosili 0,5 dsto na 81,11 dolara po barelu.
„Regije koje su najviše pogođene smanjenjem ponude nafte i povezanim skokom cijena sirove nafte su regioni sa visokim stepenom oslanjanja na uvoz i visokim udjelom fosilnih goriva u svojim primarnim energetskim sistemima“, rekao je direktor „Eurasia Group“ Hening Glojštejn.
To znači da su najizloženije industrije tržišta u razvoju zavisne od uvoza, posebno u južnoj i jugoistočnoj Aziji, kao i teške industrije Japana i Južne Koreje zavisne od super uvoza.
Indija
Indija je treći najveći potrošač nafte na svetu i kupuje rusku naftu sa velikim popustom od kada su Rusiji uvedene sankcije kao odgovor na njenu invaziju na Ukrajinu.
Prema vladinim podacima, indijski uvoz sirove nafte porastao je za 8,5 odsto u februaru u poređenju sa istim periodom prošle godine.
„Iako još uvek profitiraju od sniženog ruskog gasa, već trpe visoke cijene uglja i gasa. Ako nafta poraste dalje, čak i snižena ruska nafta će početi da šteti rastu Indije“, rekao je Glojštejn.
Japan
Nafta je najznačajniji izvor energije u Japanu i čini oko 40 odsto ukupnog snabdijevanja energijom.
„Pošto nema značajnu domaću proizvodnju, Japan je u velikoj mjeri zavisan od uvoza sirove nafte, a između 80 i 90 odsto dolazi iz regiona Bliskog istoka“, saopštila je Međunarodna agencija za energetiku.
Južna Koreja
Isto tako, za Južnu Koreju, nafta čini glavninu njenih energetskih potreba, prema nezavisnoj istraživačkoj kompaniji Enerdata.
„Južna Koreja i Italija više od 75 odsto zavise od uvozne nafte“, istakao je Molčanov.
Evropa i Kina
„Evropa i Kina su takođe veoma izložene“, kaže Glojštejn.
Međutim, dodao je da je izloženost Kine bila nešto manja zbog domaće proizvodnje nafte, dok se Evropa u celini oslanja uglavnom na nuklearni, ugalj i prirodni gas, a ne na fosilno gorivo u svom primarnom energetskom miksu.
Uticaj na ekonomije u razvoju
„Na neka tržišta u razvoju koja nemaju mogućnosti u stranoj valuti da podrže ovaj uvoz goriva, negativno će uticati cena od 100 dolara“, rekao je Molčanov.
On je naveo Argentinu, Tursku, Južnu Afriku i Pakistan kao potencijalne ekonomije koje će biti pogođene.
Šri Lanka, koja ne proizvodi naftu u zemlji i 100 odsto zavisi od uvoza, takođe je veoma podložna težem udaru, rekao je on.
„Zemlje sa najmanje stranih valuta i koje su uvoznici će najviše povrijediti jer je cijena nafte u američkim dolarima“, rekla je osnivačica „Energy Aspects“ Amrita Sen, koja je dodala da će cijena uvoza još više rasti ako dolar poraste.
100 dolara po barelu neće biti trajno
Međutim, dok je 100 dolara po barelu možda na horizontu, viša cijena možda neće dugo ostati, ocijenio je Molčanov, dodajući da to neće biti „trajni plato“.
„Dugoročno gledano, cijene bi mogle biti više u skladu sa onim gdje smo danas – u regionu od oko 80 do 90 dolara“, rekao je Molčanov.
„Kada nafta dostigne 100 dolara po barelu i ostane tamo neko vreme, to podstiče proizvođače da ponovo povećaju proizvodnju“, rekao je Glojštejn za CNBC, prenosi Blic.rs
