Ilegalna eksploatacija šljunka uništila obale rijeka  (VIDEO)

BANJALUKA – Nelegalne šljunkare uz rijeke Drinu i Bosnu su iza sebe ostavile uništenu zemlju i pojačali su rizik od poplava u priobalnim područjima. Osim toga lokacije na kojima su vršena iskopavanja su postale divlje deponije.

Rekli su to aktivisti koji se bore protiv nelegalne eksploatacije šljunka u ovim rijekama Momir Dejanović iz Doboja i Dušan Aćimović iz Zvornika gostujući u podkastu „Pretres“ koji zajedno realizuju portal CAPITAL i Transparency International (TI) u BiH.

Čišćenje korita rijeka maskira nelegalno vađenje šljunka

Momir Dejanović poručuje da je u Doboju izražen problem nelegalne eksploatacije šljunka u priobalnom području rijeke Bosne.

Objašnjava da se radi o firmama koje su dobile dozvolu i imaju ugovore za uređenje korita rijeke u sklopu kojeg se vrši i vađenje šljunka.

„Nažalost, nakon isteka roka za završetak tog čišćenja utvrdili smo da korito nije očišćeno. Firme koje se bave čišćenjem izvade taj šljunak, a mulj ostave tako da imamo i dalje neuređeno korito rijeke Bosne“, kazao je on.

Dodao je da osim što izvođači tih radova ne izvršavaju u potpunosti ugovorne obaveze oni ne plaćaju sve naknade koje trebaju da plate.

„Drugi problem je što se kod eksploatacije šljunka iz korita rijeke Bosne pogoduje onima koji imaju komercijalni interes, dozvole i elaborati se prilagođavaju njihovom, a manje javnom interesu“, pojasnio je Dejanović.

Dodao je da je problem što ne postoji konkurentnost kod dodjele ovih poslova i da se oni uglavnom dodjeljuju povlaštenim firmama koje plaćaju minimalnu naknadu.

„Imamo slučaj firme iz Šamca gdje je njihov predstavnik rekao da bi plaćao tri ili četiri puta veću naknadu kad bi uspio da dođe do tog posla. To govori da nemamo konkurenciju“, rekao je Dejanović i napomenuo da takav sistem funkcioniše zbog korupcije na relaciji institucije i šljunkari.

Kaže da se važeći zakoni uglavnom ne sprovode, te da je glavni problem to što institucije ne rade svoj posao.

Prekopane lokacije postaju divlje deponije

Dušan Aćimović kaže da se uključio u borbu oko nelegalne eksploatacije šljunka zato što je lično bio ugrožen.

„Moja porodična kuća je bila ugrožena zbog nelegalne eksploatacije šljunka. Naime, kamioni sa tih nelegalnih šljunkara koje se nalaze uz rijeku Drinu su prolazili kraj moje kuće, pričinjavajući mi štetu na kući i pomoćnim objektima. Obala rijeke Drine na tom lokalitetu gdje je šljunak eksploatisan je bukvalno uništena i devastirana“, rekao je on.

Objašnjava da je nelegalna eksploatacija najzastupljenija upravo u kopanju priobalnog poljoprivrednog zemljišta.

„Ti nelegalni šljunkari smatraju da ako kupe poljoprivrednu zemlju mogu sa njom da rade šta hoće. To znači da skinu taj površinski sloj obradive zemlje, a nakon toga se kopa šljunak u dubinu od nekoliko metara. Nakon toga se na tom lokalitetu formiraju nove vodene površine tzv. bazeni koji se nerijetko naslanjaju na Drinu. Time je bukvalno otvoren put ka Drini da se širi i izlazi van granica riječnog korita“, rekao je on.

Kaže da svi ti šljunkari rade nelegalno jer se ne može dobiti saglasnost za eksploataciju šljunka iz poljoprivrednog zemljišta.

Dodaje da se tako uništeno zemljište pretvara u divlje deponije.

„Nesavjesni građani odmah u te rupe odlažu velike količine smeća i bukvalno na svakoj lokaciji koja je prekopana kroz nelegalnu eksploatacije šljunka niču nove deponije smeća“, naglasio je on.

Dodao je da u početku lokalne vlast nije uopšte reagovale na njihove dopise u kojima se ukazivalo na nelegalnu eksploataciju šljunka.

„I sada je lokalna vlast dosta pasivna. Što se tiče pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, oni su u granicama svojih mogućnosti radili dosta korektno svoj posao, izuzimali dokumentaciju i dostavljali nadležnim inspekcijskim službama i tužilaštvima. Zadnja aktivnost je bila opsežna akcija na području Zvornika gdje su izvršeni pretresi više lokaliteta tih nelegalnih šljunkara. Da li će rezultirati podizanjem optužnica? Iskreno se nadam da hoće jer ima više nego dovoljno dokaza“, rekao je on.

Aktivizam donosi pritiske

Kaže da je zbog svog aktivizma trpio razne pritiske, koji imaju veze sa njegovom profesijom.

„Ja sam policijski službenik i postavljalo se pitanje da li ja kao policijski službenik imam pravo da budem aktivista neformalne grupe građana“, rekao je on i napomenuo da su ta pitanja dolazila od njegovih pretpostavljenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

„Oni sami nisu upućeni da sam ja prevashodno i građanin koji ima pravo da ukazuje na probleme i devijacije ovoga društva, a nelegalna eksploatacija šljunka svakako jeste problem sa kojim se ovo društvo suočava“, rekao je on i dodao da je to sve rezultiralo nizom neprijatnih situacija, od pisanja raznoraznih izjava te podnošenja izvještaja.

„Svakako to me nije pokolebalo, nego mi je dalo jasan pokazatelj da sam na pravom putu i da nekoga bole naše aktivnosti i da nekome smetaju naše aktivnost“, precizirao je on.

CAPITAL