ZAGREB, Dug opšte države Hrvatske dostigao je u julu iznos od 289,1 milijardu kuna (37,5 milijardi evra), što je 6,1 milijardi kuna više nego u junu ove godine, a visok nivo i neodrživa dinamika njegovog rasta stvaraju dodat ni pritisak na rizik daljeg pada kreditnog rejtinga države.
Izazito visok mjesečni rast duga posljedica je julskog izdavanja državne obveznice na domaćem tržištu u iznosu od 6,0 milijardi kuna na deset godina uz kamatnu stopu od 4,5 odsto.
Time je udio javnog duga u procijenjenom BDP-u premašio 87 odsto, s tendencijom da do kraja godine dosegne već alarmantan nivo od 90 odsto BDP-a, piše portal Seebiz.
I na godišnjem nivou se nastavlja visok rast, pa je ukupan dug opšte države porastao za 6,7 odsto, pri čemu je unutrašnji dug porastao za 6,8 odsto, a inostrani za 6,5 odsto.
Nastavak neodržive dinamike pogoršanja situacije s javnim dugom, koja je prvenstveno posljedica kumuliranja dugotrajnog i visokog budžetskog deficita, potvrđuju podaci o prirastu javnog duga u prvih sedam mjeseci ove godine, kada je dug povećan za 9,5 milijardi kuna.
Za to vrijeme, opšta država se gotovo podjednako zaduživala na unutrašnjem (dug povećan za 5,0 milijardi kuna) i inostranom finansijskom tržištu (dug povećan za 4,5 milijardi kuna), navodi se u tekstu.
“Udio javnog duga u BDP-u do kraja ove godine sasvim će se približiti nivou od 90 odsto, što je osjetno više u odnosu na nama uporedive zemlje, pa se nameće potreba rješavanja tereta duga putem snažnog smanjivanja budžetskog deficita”, rekao je direktor Sektora za finansijske institucije, poslovne informacije i ekonomske analize Hrvatske privredne komore (HGK), Zvonimir Savić.
On je dodao da visok nivo i neodrživa dinamika rasta javnog duga stvaraju dodatni pritisak na rizik daljeg pada kreditnog rejtinga Hrvatske, koji je ionako već krajem 2013. i početkom 2014. godine pao na nivo ispod investicijskog, pa je Hrvatska trenutno među tri najlošije pozicionirane zemlje EU po kreditnom rejtingu, prenosi Seebiz. Tanjug