BEOGRAD, Željeznice Srbije će od 9. decembra, kada stupa na snagu novi red vožnje na svim evropskim prugama, ukinuti četiri voza između Srbije i Hrvatske, jer su hrvatske željeznice tražile samo za jedan voz 700.000 evra godišnje za korišćenja njihovih pruga.
Po novom redu vožnje, na primjer, da bi u saobraćaju ostao voz između Beograda i Sarajeva željeznice Srbije, Bosne i Hercegovine (BiH) i Republike Srpske trebalo bi toliko da izdvoje za korišćenje 87 kilometara hrvatskih pruga, rekao je za Tanjug direktor Medija centra željeznice Nenad Stanisavljević.
Stanisavljević je istakao da ne postoji ekonomski interes tri željeznice da nastave sa održavanjem te linije.
Zbog odluke Hravtskih željeznica da sa stupanjem na snagu novog reda vožnje, zbog nerentabilnosti u međunarodnom saobraćaju ukinu čak 46 vozova, iz Beograda neće saobraćati dva voza do austrijskog Filaha, kao i po jedan voza za Sarajevo i Zagreb.
Stanisavljević je rekao da će između Srbije i Hrvatske ostati u saobraćaju jedan voz, za koji neće biti plaćana naknada.
Riječ je o vozu koji će saobraćati preko srpskih i hrvatskih pruga od Beograda do Ciriha.
Željeznice Srbije će, kako je rekao portparol, po novom redu vožnje imati ukupno 36 međunarodnih vozova.
“Željeznice Srbije nisu ukinule ove vozove već jednostavno nije bilo ekonomske opravdanosti da budu plaćene naknade da ti vozovi ostanu u saobraćaju”, rekao je Stanisavljević.
Hrvatske željeznice ukidaju vozove u skladu sa njihovom komercijalnom politikom, s obzirom da su organizovane na drugačiji način i da je njihovo željezničko preduzeće za putnički prevoz procijenilo da međunarodni saobraćaj nije ekonomski isplativ.
Sve je češća praksa u međunarodnom željezničkom saobraćaju da se uvodi naknada za korišćenje infrastrukture, bez primjene principa reciprociteta.
Zbog toga dolazi što države subvencionišu različite vidove prevoza željeznicom, pa neke subvencionišu koompletan putnički saobraćaj, a neke samo unutrašnji, izuzimajući međunarodni, objasnio je Stanisavljević.
On je naveo da se godišnje cifre za naknadu korisćenja željezničke infrstrukture evropskim željeznicama kreću između 800.000 i milion evra.
Želenice Srbije su upravo zbog takvih uslova privređivanja na tom saobraćajnom transportnom tržištu već ostale bez direktnih željezničkih veza, prije svega sa Bečom, a zatim i sa Italijom.
Najdrastičniji primjer u Evropi je situacija sa grčkim željeznicama, koje su prije dvije godine ukinule kompletan međunarodni željeznički saobraćaj, jer su smatrale da je ekonomski neopravdan.
Stanisavljević je rekao da je u toku proces restrukturiranja srpskih željeznica u akcionarsko društvo, u pravcu prilagođavanja evropskim standardima, zbog čega još nemaju pravo da počnu da naplaćuju naknadu za pristup željezničkoj infrastrukturi. Tanjug
