Hrvati (teško) prodaju svoja ostrva

ZAGREB, Hrvatska na svojoj obali ima 1.442 ostrva, koja se od 2000. godine mogu prodavati, a od 2005. i stranim kupcima, ali pod rigoroznim uslovima.
Upućeni tvrde da najveći broj jadranskih ostrva jednostavno nije moguće prodati, čak i ako neko ima uredne papire da mu je to naslijeđe od djedova, pa su zbog toga rijetke agencije koje se bave kupoprodajom ostrva i oglašavaju njihovu prodaju.
Osim što je pojas uz more širine sedam metara – ne doduše kod svih ostrva – okarakterisan kao pomorsko dobro koje se ne može prodavati, odnosno može po posebnim uslovima, zakonska regulativa kaže da sopstvenici ostrva moraju prvo da ih ponude gradovima i opštinama, a onda državi, prije nego što ih i to samo posredstvom agencija smiju prodati strancima.

Osim toga, kako su ostrva registrovana kao poljoprivredno zemljište, na njima je zabranjena gradnja.

Ali, prodavci ne odustaju, pa se, ako se prođe kroz ponude agencija ili pročita pisanje lokalnih medija, vidi da se za 8,5 miliona evra prodaje ostrvce od 650.000 kvadratnih metara kod Kornata.

U murterskom arhipelagu za ostrvu od 296.000 kvadrata, od čega je 16.000 morsko dobro, traži se tri miliona evra. Nedaleko od ostrva Pašmana za jedno ostrvce traži se 8,6 miliona evra, a blizu Dubrovnika za grupu ostrvca od dva miliona kvadrata traži se 24 miliona evra, odnosno 12 evra po kvadratu.

U agenciji Biliškov Nekretnine koja je posredovala pri prvoj prodaji ostrva u Hrvatskoj 2000. godine ističu da su hrvatska ostrva jeftinija od onih u Grčkoj, zbog čega ima mnogo VIP klijenata iz biznisa, sporta ili šoubiznisa, pa čak i kraljevskih familija koje su pokazale interes, ali su odustale od zabrane gradnje.

Ipak, agencije koje se bave posredovanjem prodaje ostrva se nadaju da će se zabrana ukinuti, odnosno zemljište koje je često kamen i niska vegetacija, iako ima i maslinjaka, pa i nekadašnjih vinograda, prenamijeniti u građevinsko, barem kad Hrvatska 1. jula 2013. uđe u EU. Naravno, tada će i cijena ostrva biti mnogo viša. Tanjug