BANJALUKA – Ispucali zidovi, propali podovi i loša stolarija bila je donedavno slika osnovne škole u teslićkom selu Blatnica, a od 2018. godine učenici imaju znatno bolje uslove za učenje nakon što je objekat te obrazovne ustanove obnovljen u skladu sa energetskom efikasnošću.
Osnovna škola „Dositej Obradović“ u Blatnici jedna je od najstarijih škola u BiH, osnovana davne 1908. godine. Od 1984. godine, kada je nadograđen novi dio, u ovu školu punih 38 godini nije bilo nikakvih ulaganja.
Zub vremena učinio je svoje, oštećenja su bila vidljiva na svakom koraku. Ispucali zidovi, dotrajali prozori i vrata, oštećeni podovi i krov zahtijevali su da ova škola troši duplo više energije za zagrijavanje. Osim na rast troškova, to je uticalo i na zagađenje vazduha.
Tone i tone uglja koje su sagorijevali svake godine dodatno su zagađivali okolinu.
Direktor Osnovne škole „Dositej Obradović“ Blatnica Miladin Gotovac kaže da su za zagrijavanje školskog objekta, koji ima više od 5.000 kvadrata, trošili velike količine energenata te da se to promijenilo nakon obnove škole 2018. godine.
„Škola je godišnje trošila više od 200 tona uglja i više od 200 kubnih metara drveta. To je sada prepolovljeno i napravljena je ogromna ušteda. Stvorena je jedna puno bolja i povoljnija klima kada je u pitanju rad u školi. Toplotna i zvučna izolacija je poboljšana, što je imalo izuzetno pozitivan uticaj i na radnike i na djecu“, rekao je Gotovac.
U obnovu ove škole uloženo je ukupno 177.434 KM, a polovinu sredstava dala je lokalna zajednica, dok je druga polovina finansirana zahvaljujući UNDP-u, Fondu za zaštitu životne sredine i Kraljevini Švedskoj
Kompletna škola je prekrivena, urađena je termoizolacija i postavljena je nova PVC stolarija, a teslićka škola je samo jedna od mnogih u BiH u kojoj su zahvaljujući projektu energetkse efikasnosti poboljšani uslovi za više hiljada đaka.
Za hiljade osnovaca stvoreni bolji uslovi
U BiH se u saradnji sa UNDP-om u oblasti energetske efikasnosti realizuje se program „Zeleni ekonomski razvoj – GED – Green Economic Development“.
„Svrha projekta “Jačanje kapaciteta i smanjenje troškova korisnika javnih objekata Republike Srpske kroz povećanje energetske efikasnosti, racionalizaciju upravljanja energijom i smanjenjem emisije u vazduh” realizovanog u okviru GED-a je povećanje mjera energetske efikasnosti jačanjem kapaciteta javnih institucija za provođenje projekata energetske efikasnosti“, rekao je direktor Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost RS Srđan Todorović.
Dodao je da je vrijednost navedenih aktivnosti od početka trajanja GED projekta do danas 13,5 miliona KM.
„Jedna od značajnijih komponenti koja je provedena u okviru pomenutog projekta je implementacija infrastrukturnih mjera energetske efikasnosti. Ukupno je realizovano povećanje mjera energetske efikasnosti na 19 objekata u 2016. i 2017. godini, na 13 objekata u 2018. godini, te na šest u 2019. i 2020. godini“, istakao je Todorović.
Od pomenutih objakata, ukupno 19 odnosi se na osnovne škole. Hiljede učenika i prosvjetnih radnika iz Banjaluke, Bileće, Broda, Pala, Trebinja, Doboja, Gradiške i drugih opština i gradova dobili su znatno bolje uslove za rad i učenje.
Pored osnovnih, energetski efikasnije su postale i mnoge srednje škole, vrtići, zdravstvene ustanove i druge javne institucije.
Projekat GED nije jedini koji se implementira u BiH, postoji i projekat kreditiran iz sredstava Svjetske banke – „World Bank“.
„Energetske uštede u prosjeku iznose 60 odsto, to je razlika u potrebnoj energiji objekta prije i poslije realizacije mjera energetske efikasnosti. U toku realizacije Projekta ostvareni su odlični rezultati, dugoročna ušteda energije i energenata, dugoročno smanjenje emisije CO2, povećanje zadovoljstva korisnika, povećanje broja zgrada koje su certifkovane u skladu sa EU regulativom…“, ističe Todorović.
Pored navedenih projekata, na energetskoj efikasnosti radi se i u sklopu Bilateralnog projekta u oblasti energetske efikasnosti između BiH i Njemačke kroz saradnju sa Kancelarijom Njemačkog društva za međunarodnu saradnju – GIZ, kao i samostalni projekti fondova za zaštitu životne sredine.
Ekološki značaj
Osim uštede novca, obnova objekata u skadu sa energetskim standardima ima ogroman ekološki značaj koji još uvijek u BiH nije dovoljno prepoznat.
Ekolog Anes Podić kaže da interesovanje vlasti u BiH za energetsku efikasnost pojavi samo ako se pojavi neki međunarodni donator.
Kada je energetska efikasnost zagrijavanja u pitanju, kaže, postoje dva aspekta. S jedne strane, imamo utopljavanje zgrada, a s druge, energetsku efikasnost samih uređaja za grijanje.
„Utopljavanje je skupo. Brojne porodice zbog siromaštva nisu u mogućnosti da sebi to priušte, stanuju u kućama koje je jako teško zagrijati i troše mnogo energije bilo da je to ugalj ili ogrijevno drvo i posljedica toga je veliko zagađenje. S druge strane, mi standarde za grijna tijela nikad nismo napravili, tako da se na našem tržištu prodaje sve i svašta“, kaže Podić.
Navodi da je jedno istraživanje koje je rađeno u Srbiji, a razlika između tržišta u toj državi i BiH je vrlo mala, pokazalo da su peći jako lošeg kvaliteta, da imaju velike emisije i nisku efikasnost.
Ističe da bi se uvođenjem standarda i pomaganjem stanovništvu da zamjene peći dramatično smanjio iznos novca koji potroše svake godine za kupovinu uglja ili ogrijevnog drveta.
„S druge strane zagađenje bi bilo daleko manje, a i mnogo više drveta bi ostalo u šumama“, istakao je Podić.
Evropski zeleni dogovor
Evropska komisija predstavila je krajem 2019. godine Evropski zeleni dogovor čiji je cilj da Evropa postane prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine.
Evropski zeleni dogovor pruža mapu puta sa aktivnostima za jačanje efikasne upotrebe resursa prelaskom na čistu, kružnu ekonomiju i zaustavljanje klimatskih promena, povrat gubitka biološke raznolikosti i smanjenja zagađenja.
Definisano je i smanjenje neto emisija gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine.
Da će raditi na postizanju cilja EU zemlje Zapadnog Balkana obavezale su se potpisivanjem krajem 2020. godine Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi.
Zemlje regiona obavezale su se na niz konkretnih akcija, uključujući uvođenje takse na emisije ugljen-dioksida i tržišnih modela za podsticanje obnovljivih izvora energije, kao i postupno ukidanje subvencija za ugalj.
Neke od mjera koje su Albanija, BiH, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Srbija obećale da će sprovoditi su:
– Analiza i revidiranje svih propisa koji podržavaju progresivnu dekarbonizaciju energetskog sektora i njihova potpuna primena;
– Davanje prioriteta energetskoj efikasnosti i njeno poboljšanje u svim sektorima;
– Povećanje udjela obnovljivih izvora energije i obezbjeđivanje neophodnih uslova za investiranje;
– Smanjiti i postepeno ukinuti subvencije za ugalj, strogo poštujući pravila državne pomoći;
– Aktivno učestvovati u inicijativi Regioni uglja u tranziciji za Zapadni Balkan.
CAPITAL: Bojana Ninković
