– Postupci rukovodilaca “Bosnalijeka” ozbiljno krše statut društva i zakone BiH, oni štete akcionarima i kompaniji
– Čim smo počeli da izražavamo svoju zabrinutost, “Haden” se suočio sa pokušajima sprečavanja da provodi svoje zakonsko pravo da učestvuje u upravljanju “Bosnalijekom”
– Danas imamo strukturu Nadzornog odbora koja se sastoji isključivo od ljudi lično lojalnih Uzunoviću
SARAJEVO – Skandali u farmaceutskoj kompaniji “Bosnalijek” još se razotkrivaju. U julu je odjeknula vijest da je, zbog sumnjivih poslova sa dodjeljivanjem svojih potraživanja, kompanija izgubila pravo da potražuje dug u vrijednosti od skoro 16,5 miliona evra, što је više od trogodišnje dobiti kompanije. Otkriveno je da su barem neki od ugovora o dodjeli duga korišteni za izvlačenje sredstava kompanije. lspostavilo se da u oni koji su se okoristili ovim poslovima, u stvari, kompanije i individualci koji su u bliskim vezama sa Nedimom Uzunovićem, direktorom “Bosnalijeka”. Najveći akcionar “Bosnalijeka”, luksemburška kompanija “Haden” zabrinuta je i nezadovoljna kvalitetom upravljanja “Bosnalijekom”, o čemu govori i Konstantin Zevlov, predstavnik “Hadena” i bivši predsjednik Nadzornog odbora “Bosnalijeka”.
Kako komentarišete što domaći mediji, bez obzira na registraciju kompanije u Luksemburgu, “Haden” povezuju sa ruskim farmaceutskim kompanijama?
ZEVLOV: “Haden SA” је kompanija registrovana u Luksemburgu i djeluje u skladu sa zakonodavstvom ove zemlje kao i zakonodavstvom drugih zemalja u kojima je kompanija prisutna. Pa tako “Haden SA” zaista ima bliske poslovne odnose sa velikim ruskim distributerima farmaceutskih proizvoda. Smatramo da je to prednost, zahvaljujući kojoj je kompanija “Bosnalijek” dobila ozbiljan podsticaj za razvoj i ostvarila impresivne rezultate od 2013. do 2015. godine.
О kakvim rezultatima govorite?
ZEVLOV: Govorim o ključnim pokazateljima finansijskog učinka kompanije. Ovi brojevi nisu tajna, možete ih jednostavno provjeriti. Od 2013. do 2016. godine prodaja “Bosnalijeka” porasla je za 37 odsto. Ako posmatramo prodaju samo u Istočnoj Evropi i Rusiji, rast je bio 42 odsto. U istom periodu, EBITDA je porastao 116 odsto, sa 10 miliona KM na blizu 22 miliona KM. U 2013. godini neto dobit iznosila je samo 113.000 KM, u 2015.— 11,1 milion kM, a u 2016. – skoro 9,5 miliona KM.
Prošle godine Centar za istraživačko novinarstvo (CIN) objavio je nekoliko članaka posvećenih okolnostima kupovine akcija “Bosnalijeka” od strane “Hadena”. Konkretno, CIN je tvrdio da je otkupom vaših akcija u 2012. i 2013. godini prekršen zakon.
ZEVLOV: Kupili smo 29,95 odsto udjela u “Bosnalijeku” na slobodnom tržištu. Poslove je izvršila specijalizovana brokerska kuća “EUROHAUS”, sa kojom je “Haden” potpisao službeni sporazum. Ključni uslov sporazuma bilo je strogo usaglašavanje sa zakonodavstvom Bosne i Hercegovine. Rukovodstvo “Hadena” nema nikakvih dokaza da je otkup izvršen kršenjem zakona. Međutim, ako iko ima pitanja u vezi s tim, treba ih uputiti Edinu Dizdaru koji je tada bio na čelu “EUROHAUSA”.
Novinari iz CIN-а takođe su tvrdili da je, nakon sto је “Haden” kupio udio u “Bosnalijeku”, sarajevski proizvođač farmaceutskih proizvoda роčео da prodaje svoje proizvode putem ruskog distributera “lmperia Pharma”. 2015. godine ruska kompanija je bankrotirala dugujući “Bosnalijeku” blizu 28 miliona KM. Prema procjenama CIN-a, ovaj iznos je uporediv sa onim koji ste vi utrošili na kupovinu 29,95 odsto udjela u “Bosnalijeku”. Kako to komentarišete?
ZEVLOV: CIN-ovi reporteri su prvo izmiješali hronologiju događaja, a potom su svoju teoriju predstavili kao činjenicu. Prije svega, kupovina našeg udjela izvršena је u 2012. i 2013. godini, a isplata је izvršena pravim novcem – našim i pozajmljenim sredstvima. Do bankrota “lmperia Pharme” došlo је godinama kasnije i ni na koji način nije povezano sa našim učešćem u kapitalu “Bosnalijeka”. Što se tiče duga “lmperia Pharme” prema “Bosnalijeku”, on je zaista postojao. Međutim, koliko sam upoznat, dug nije iznosio 28 miliona KM, kao što је to izvještavao CIN, već mnogo više – oko 20 miliona evra kumulativno za sve ugovore. Ipak, moram razočarati one koji su željni senzacije. Zbog bankrota “lmperia Pharme” dug je prenesen na rusku kompaniju “Grama” i u potpunosti isplaćen. Blizu 15 miliona evra isplaćeno је u 2015. godini, a preostali iznos u prvom kvartalu 2016. godine. To znači da je do trenutka CIN-ove objave članaka, dug “lmperia Pharme” prema “Bosnalijeku” bio u potpunosti isplaćen.
Da pređemo iz prošlosti u sadašnjost. Kako biste opisali svoj odnos sa rukovodiocima “Bosnalijeka”?
ZEVLOV: Od 2013. godine “Haden” je najveći, ne i kontrolni, akcionar “Bosnalijeka”. Ovim statusom, zainteresovani smo za stabilan razvoj “Bosnalijeka”, njegov rast i efikasnije upravljanje. U isto vrijeme nikada nismo pokušali da silom primijenimo našu volju na rukovodioce kompanije. Nažalost, kako nam je kasnije postalo jasno, čitav niz upravljačkih odluka rukovodilaca “Bosnalijeka” išao је u suprotnom pravcu od interesa preduzeća i njegovih akcionara i očigledno vođenih ličnim interesima Nedima Uzunovića, direktora kompanije. Čim smo počeli da izražavamo svoju zabrinutost i postavljamo pitanja rukovodstvu, “Haden” se suočio sa pokušajima sprečavanja da provodi svoje zakonsko pravo da učestvuje u upravljanju “Bosnalijekom”.
Možete li biti precizniji?
ZEVLOV: Za početak, svi članovi koji nisu bili lojalni lično Nedimu Uzunoviću bili su isključeni iz Nadzornog odbora. Takođe, bilo je nezakonitih pokušaja da se udio “Hadena” umanji izdavanjem dodatnih akcija. Ovi procesi su povezani, međusobno se nadopunjuju. Nezakonito sam 21. decembra 2016. godine razriješen sa funkcije predsjednika Nadzornog odbora, dok je na tu poziciju imenovan Edin Dizdar. Samo šest dana kasnije, 27. decembra, Nadzorni odbor je održao posebnu sjednicu na kojoj je donio odluku da izda dodatnih milion akcija. Početkom 2017. godine, akcije su emitovane privatnim plasmanom. Kao rezultat toga, udio “Hadena” se smanjio sa 29,95 odsto na 26,55 odsto. Neposredno prije godišnje sjednice akcionara, 23. mаја 2017. godine, Nadzorni odbor kontrolisan od strane Uzunovića donio je naglu odluku da mu produži direktorski mandat za naredne četiri godine. Naravno, ja sam glasao protiv toga. Očigledno, gospodin Uzunović želio је da igra na sigurno, strahujući da ćе nova struktura Nadzornog odbora biti oformljena od strane akcionara, a ne njega. Ipak, na godišnjoj sjednici akcionara “Bosnalijeka”, 3. juna 2017. godine, iz izmišljenih razloga, “Hadenova” lista kandidata za Nadzorni odbor nije čak odobrena ni za glasanje. Rezultat toga je da danas imamo strukturu Nadzornog odbora koja se sastoji isključivo od ljudi lično lojalnih Uzunoviću.
Rukovodioci “Bosnalijeka” opravdali su emitovanje akcija potrebom kompanije za dodatnim sredstvima.
ZEVLOV: Prema našem mišljenju, ovo je samo pokušaj prikrivanja stvarnih motiva. Ono što izjavljuju rukovodioci “Bosnalijeka” je u suprotnosti sa njihovim odlukama. Uzmite u obzir da je prema prijedlogu rukovodilaca “Bosnalijeka”, na sjednici akcionara održanoj 3. juna, rezerva dividende povećana је za jedan i po. De facto, ova dodatna suma uzeta je od razvojnog fonda kompanije. Da је kompaniji “Bosnalijek” trebalo dodatno finansiranje, dividende bi bile umanjene ili uopšte ne bi bile isplaćene. Као što vidite, pravi razlog za dodatno izdavanje akcija bio je da se umanji udio “Hadena”, da se oslabi najveći akcionar, koji je uznemiren katastrofalnom upravljačkom praksom u “Bosnalijeku”.
Šta je sljedeće što ćete učiniti?
ZEVLOV: Nismo spremni da tolerišemo takvo flagrantno kršenje naših prava i namjeravamo da ih branimo na sudu. Već smo podnijeli nekoliko tužbi, а još nekoliko je u planu. Moguće је da ćеmo biti u mogućnosti da oko naše pozicije okupimo zainteresovane akcionare. Na kraju, željeli bismo da skrenemo pažnju na činjenicu da postupci rukovodilaca “Bosnalijeka” ozbiljno krše statut društva i zakone BiH. Oni štete akcionarima i kompaniji. Оni takođe osporavaju politiku BiH koja se fokusira na privlačenje stranih ulaganja i pružanje transparentnih i fer poslovnih uslova. Situacija vezana za “Bosnalijek”, lakoća i nekažnjivost kojima se krše prava akcionara, šalju alarmantnu poruku svim međunarodnim investitorima koji trenutno procjenjuju prilike u BiH.
CAPITAL
