BEOGRAD, Kupovina stana posao je koji svakom budućem vlasniku zadaje mnogo glavobolja, od more kako da skucka nešto novca i kupi sobu više na boljoj lokaciji, do straha da li će se sve dobro završiti, ukoliko kvadrate plati pre useljenja. Naime, u vreme kada cene stanovima polako, ali sigurno rastu a u želji da prođe koliko – toliko jeftinije, deo građana odlučuje se da stan kupi u izgradnji, a ponekad samo u nacrtu, i da na goloj livadi ili nekom zapuštenom dvorištu ispod stare kuće tek zamišlja buduću građevinu.
To potvrđuje i nedavna izjava direktora renomirane novosadske građevinske firme “Budućnost” Dragomira Bajila, koji je na svečanosti povodom pola veka postojanja kompanije rekao kako su gotovo svi stanovi prodati, a s predugovaranjem novih će početi pred Novu godinu. Međutim, u zgradi od 100 stanova već je rezervisano 164, a očekuje da će se do Nove godine broj rezervacija povećati na 300.
Ko je god trgovao s ovom građevinskom firmom dosad se nije požalio jer uvek poštuje rokove i kvalitet, a obezbeđuje i pravnu sigurnost kupcu. Međutim, ima primera u praksi koji opominju da je ovakav način sticanja krova nad glavom prilično rizičan korak. Iako je među investitorima poslednjih godina napravljeno prilično reda, još uvek se “provuče” poneko da unapred uzme novac a ne izgradi uplaćene stanove, ili ih završi polovično, pa kupci ne mogu da usele. Razlozi za neuseljenje su brojni: kada zgrada nije potpuno izgrađena, nije prošla tehnički pregled i slično.
Kako je najčešće cena za stanove u pretprodaji nekoliko procenata niža, ona je mamac za beskućnike plićeg džepa, ali i one koji unapred žele da rezervišu određenu lokaciju i kvadraturu za buduće stanovanje. Međutim, kupovinom takvog stana kupac preuzima rizik jer da bi postao vlasnik nekretnine ona mora biti uknjižena, a to je moguće samo ako zgrada ima upotrebnu dozvolu, što znači da je ispoštovana procedura izgradnje objekta i da su rešeni imovinsko-pravni odnosi.
Svi su svesni da je sigurnije kupovati useljivi stan, međutim, kako je stan u izgradnji obično jeftiniji za oko 10 odsto, mnogi rade baš suprotno. Jer čak i kada investitor ima papire o svojini nad zemljištem, građevinsku dozvolu i projekat, to još ne garantuje da će zgradu i izgraditi.
On može da bankrotira, nestane s parama, odstupi od projekta – i zgrada neće proći tehnički pregled. Takvih primera ima sve više u svakom većem gradu.
Međutim, na tržištu nekretnina sve češće investitor i za stan u predugovaranju traži od kupca da plati pun iznos cene bez popusta, što je za mnoge neprihvatljivo s obzirom na sve rizike kojima se izlažu. Upućeni u posao s nekretninama objašnjavaju da se tako nešto javlja po pravilu kada se na tržištu oseti višak kapitala koji se ulaže u stanove za iznajmljivanje, pa tu priliku investitori vešto koriste.
S druge strane, ko želi da kupi manji stan gotovo je nemoguće da to i ostvari po završetku izgradnje, što ljude primorava da pare daju unapred i žive u strahu da li će se i kada useliti. A i kada se usele u novi stan, po nekoliko meseci moraju da čekaju na grejanje, kao brojni Novosađani koji su ovih dana zvali našu redakciju budući da investitor nije platio sve obaveze. Firme koje se bave izgradnjom tvrde da i ne treba da bude razlike u ceni između onih koji plate stan u predugovaranju od one posle završetka izgradnje zato što su i one same izložene brojnim problemima i povećanim troškovima uređenja lokacija. Kažu da je prednost kupaca koji odmah plate to što mogu da biraju željeni stan, kvadraturu, spratnost i stranu sveta, a kasniji kupci dobiju ono šta preostane.
Dragomir Bajilo kaže za naš list da je pitanje razlike u ceni između izgrađenih i stanova u pretprodaji veoma složeno i da zavisi prvenstveno od poslovne politike kompanije u datom momentu. Ukoliko kompanija ima problema s likvidnošću i neophodan joj je novac ranije, ona će dati popust prilikom kupovine neizgrađenog stana i time se odreći dela profita, a ukoliko je likvidna, cilj je da ostvari očekivani profit i u tom slučaju popusta nema. A na kupcima je da se odluče.
Jagmi kumuje i Kosovo
Sagovornik objašnjava da su glavni razlozi rasta potražnje i cena stanova nedostatak lokacija, dobra ponuda stambenih kredita, poreska politika koja je smanjila ili ukinula porez na prenos apsolutnih prava i omogućila kupcima prvog stana povrat PDV-a, politička situacija na Kosovu (srpsko stanovništvo se trajno iseljava i kupuje stanove ili kuće u Srbiji), i posebno, prodaja nekretnina na crnogorskom primorju.
To sve zajedno doprinelo je jagmi za stanovima koji su još u prednacrtu, a posebno za garsonjerama koje traže i oni koji se prvi put kuće, ali oni koji žele da ulože novac i da te stanove iznajmljuju podstanarima. izvor: Dnevnik
