BEČIĆI, Guverneri centralnih banaka regiona poručili su danas u Bečićima da im politička nestabilnost otežava rad, a ujedno utiče i na stope rasta u regionu.
Koliko politička nestabilnost utiče na rad cenralnih banaka, među prvima je na Samitu NIN Fokusa u Bečićima izneo guverner Narodne banke Makedonije Dimitar Bogov ilustrujući tvrdnju na nedavnom primjeru Makedonije.
Ta zemlja je, objasnio je, imala najveći rast u regionu i Evropi, monetarna politika je u takvim okolnostima imala povoljan ambijent, i zato su smanjii kamatnu stopu centralne banke na istorijski minimum od 3,25 odsto. To je, ističe, pomoglo i da se smanje kamatne stope kredita.
Međutim, kad je došlo do političke krize, bilo je za očekivati da se ona odrazi na rast.
“Očekivali smo rast u 2015. od 4,2 odsto, a završili smo godinu sa rastom BDP-a od 3,7 odsto, što je ipak bio odličan rezultat u takvim okolnostima. Imali smo untrašnju krizu, ali i šok od grčke krize, kod nas posluju dve grčke banke, i to je uticalo na poverenje. Srećom, monetarna politika nije pretrpela veće udarce i devizne rezerve su ostale stabilne“, rekao je Bogov.
Prvi kvartal ove godine pokazao je da su tokovi u platnom bilansu bili odlični, a prosječna stopa deficita platnog bilansa iznosila je dva odsto, dodaje on.
Prema njegovim riječima, Makedonija je tradicionalno imala šest odsto, a ovih dva odsto se lako pokriva direktnim stranim investicijama koje iznose 2-3 odsto BDP-a te zemlje.
Viceguverner Hrvatske narodne banke Majkl Folend ističe da politička nestabilnost otežava situaciju centralnim bankama.
“Politički rizik je veoma važan argument visokih kamatnih stopa“, rekao je on.
Prema njegovim riječima, od 2008, 2009. godine, kada je počela kriza, centralne banke su ušle na teren rizika iz prvenstvenog razloga da daju vremena ministarstvima finansija da odrade posao na strukturnom i fiskalnom dijelu i da se ravnoteža prebaci na polugu ekonomske politike.
“Međutim, postoji osjećaj da političari ne osjećaju ozbiljnost situacije, ne odrađuju strukturne reforme, ili su one blaže nego što je potrebno”, rekao je on dodajući da je to glavni problem centralnih bankara.
Guverner Centralne banke BiH Senad Softić navodi da je u BiH bankarski sektor prelikvidan, dok paradoksalno privreda vapi za novcem.
On je naveo da je centralna banka BiH specifična u odnosu na ostale, jer jedina ima zakonski mandat po modelu valutnog odbora, odnosno valuta je vezana za sidro, u ovom slučaju za evro.
“To se jako dobro pokazalo, a posljednji dogovori sa MMF potvrđuju da je to stabilan okvir“, rekao je on.
Devizne rezerve su 8,7 milijardi evra, što su najveće rezerve do sada u istoriji centralne banke, pomenuo je i dodao da je pokrivenost uvoza izvozom prvi kvartal ove godine 4,4 odsto, “što se nadamo da će u prosjeku do kraja godine iznositi oko 3,5 odsto”.
Kako je naveo, BiH i dalje ima veliki problem visoke stope nezaposlenosti, koja je 27,7 odsto.
Guverner Centralne banke Crne Gore Milojica Dakić izjavio je da je ta država u postupku pregovora o pristupanju EU, u kojima centralna banka ima značajnu ulogu.
Zato je, u cilju daljeg usklađivanja regulative sa pravnim tekovinama EU, promjenila izmjenu zakona o centralnim bankama i o obaveznoj rezervi banka, navodi on.
Za Crnu Goru je, kako je rekao, ova godina počela dobro, jer je prema posljednjim podacima bilo 250 miliona evra novih kredita, što je rast od 31,4 odsto nego prethodne godine.
Poboljšan je i kvalitet, jer su nenaplativi krediti više nego prepolovljeni, čine 11,99 odsto ukupnih kredita, što je ispod prosjeka regiona. Banke su, rekao je, dobro kapitalizovane.
Viceguverner Banke Slovenije Primož Dolenc poručio je da, od kada je ta zemlja u EU, došli su u vrijeme gdje imaju brojne institucije koje štite bankarski sektor i finansijsku stabilnost.
“Možemo biti sigurni da smo organizovani bolje nego kad nismo bili u sistemu. On ima prednosti i slabosti, ali su prednosti veće od slabosti“, konstatovao je.
Guverner kosovske centralne banke Bedi Hamza rekao je da je Kosovo ostvarilo rast od 3,8 odsto, što je dobro kad se gleda procenat, ali ali računajući da je osnova loša taj rast nije dovoljan.
Javni dug je na prihvatljivom nivou, ali imamo dubokih problema vezano za spoljno trgovinski deficit, visoku stopu nezaposlenosti i siromaštvo, što traži strukturne reforme. Tanjug
