BRISEL, Čelnici 17 zemalja evrozone, okupljeni na vanrednom samitu u Briselu, postigli su sinoć dogovor o novom paketu pomoći Grčkoj u vrijednosti od blizu 159 milijardi evra, u kome će učestvovati i privatni sektor, navodi se u završnoj deklaraciji samita.
Pomoć evropskih vlada i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) iznosiće 109 milijardi evra, dok će privatni sektor učestvovati sa 49,6 milijardi evra, prenosi AFP.
Učešće banaka i drugih investitora se procjenjuje na 37 milijardi evra, uz dodatnih 12,6 milijardi evra iz programa otkupa duga, navela je francuska agencija.
Šefovi država i vlada zemalja članica evrozone su brzo postigli načelni dogovor da snize kamatne stope na zajmove za spasavanje za sve tri članice koje su obuhvaćene programima za spasavanje – Grčku, Irsku i Portugaliju – na oko 3,5 odsto, ili 100-200 baznih poena niže od nivoa koje sada plaćaju.
Oni su se takođe dogovorili da produže rokove otplate zajmova tim zemljama sa sedam, na najmanje 15 godina.
Lideri evrozone su, uz to, dali nove nadležnosti Evropskom fondu za finansijsku stabilnost (EFSF), vrijednom 440 milijardi evra, iz kojeg se finansira spasavanje članica.
Nove nadležnosti su usmjerene na pružanje pomoći zemljama evrozone koje sada nisu obuhvaćene mjerama spasavanja, uključujući odobravanje kreditnih linija iz predostrožnosti i mogućnost dokapitalizacije bilo koje posrnule banke.
Centralna tema samita, o kojoj se već nedjeljama vode diskusije, je kako navesti privatne vlasnike grčkih obveznica da postanu dio novog paketa za spasavanje te zemlje koji će, kako se očekuje, dovesti do njenog privremenog bankrota.
Predsjednik Evropske centalne banke (ECB) Žan-Klod Triše žestoko se protivio dozvoljavanju selektivnog bankrota ali je, kako su ukazali zvaničnici, postepeno popustio, postavljajući uslov da takav program za vlasnike obveznica bude ograničen na Grčku i da se ne traži da i za ostale prezadužene članice bude učinjeno isto.
“Željeli bismo da jasno stavimo do znanja da je Grčka u jedinstveno ozbiljnoj situaciji. To je razlog zašto to zahtjeva izuzetno rješenje”, ukazali su lideri u nacrtu dokumenta koji je objavio “Fajnenšel tajms”.
Oni su pozdravili mjere koje je preduzela vlada Grčke radi stabilizacije javnih finansija i ekonomske reforme , kao i novi paket mjera, uključujući program privatizacije koji je nedavno odobrio grčki parlament.
Lideri su ocijenili da su to napori bez presedana, ali neophodni kako bi se grčka ekonomija vratila na put održivog rasta.