ATINA, Grčka ne traži pomoć da bi svoju prezaduženu privredu izvukla iz najteže posljeratne finansijske krize, izjavio je ministar finansija Jorgos Papakonstantinu.
Evropska unija zahtjeva od Grčke da sprovede strogi plan štednje i smanji budžetski deficit koji je sada preko četiri puta veći od granice od 3 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Grčki dug iznosi 113 procenata godišnjeg učinka privrede za 2009, a očekuje se da će dostići 120,4 odsto bruto domaćeg proizvoda ove godine.
Strahovalo se da Grčka neće biti u stanju da se suoči sa krizom i da će tražiti pomoć sa strane – što bi bio prvi takav slučaj za deset godina postojanja evrozone, čiji je Grčka član.
Međutim, Papakonstantinu naglašava da je Grčka sposobna da se ponese sa krizom.
“Ne očekujemo da će nam iko priteći u pomoć,” rekao je on na skupu u Atini. “Grčka nije tražila, niti očekuje tako nešto.” Početskom sedmice, neki vođi EU su izrazili uvjerenje da će se Grčka sama izvući iz krize pošto je Atina objavila plan smanjenja javnih troškova i zaoštravanje poreskog sistema.
Grčki problem je poljuljao evro i može porazno da utiče na druge slabe evropske privrede, posebno Portugaliju, Španiju i Irsku.