BEOGRAD, Neizvjesnost oko sudbine rješenja za grčku krizu prodrmala je prethodnih dana sve valute u regionu, pa i dinar.
Devizni kurs je, poslije intenzivnog jačanja, ponovo premašio 102 dinara. Nadležni u Narodnoj banci Srbije tvrde da na tržištu nema bitnijih pomjeranja, a bankari i ekonomisti da su se investitori uzdržavali da bilo šta rade u „kriznim danima“. Nikakve transakcije nisu uticale na obaranje dinara, već samo loša očekivanja.
S druge strane, upravo zbog oscilacija kursa većim od dva dinara, koje su ponovo počele, privrednici strahuju da će grčka, italijanska (u najavi) ili „naša“ kriza, još jednom, pred kraj godine, „pokositi“ njihove bilanse skokom evra. Ekonomisti smatraju da se ove godine to neće dogoditi.
– Ulazimo u izbornu godinu, tako da će nadležni učiniti sve da dinar ostane stabilan – smatra Goran Nikolić, ekonomista. -Srbija ima visoke devizne rezerve, a samim tim može da brani svaki nivo kursa. Potražnja obveznica je i dalje velika, što znači da je domaća valuta na cijeni, a samim tim i stabilna. Ovu godinu završićemo sa kursom od 101 do 102 dinara. Naravno, uslov je i da ne dođe do drastičnih kriza u evrozoni.
Na Srbiju najviše može uticati kriza u Italiji, čiji je dug petostruko veći od grčkog, a manje u Španiji. Narodna banka Srbije može svojim intervencijama da koriguje kretanje kursa, ali kako kažu u centralnoj banci, on će se i dalje formirati na osnovu ponude i potražnje.
Intervencija države
Narodna banka Srbije je tokom ove godine prodala 60 miliona evra, a kupila 45 miliona evra, kako bi spriječila prekomjerne dnevne oscilacije.
Da li će se ovakav trend i dalje nastaviti, s obzirom na to da krajem godine mnoge firme obavljaju plaćanja inostranstvu, pa je samim tim i veća potražnja deviza još se ne zna.
Ukoliko situacija bude nepromjenjena, ova godina će ostati upamćena po veoma malim intervencijama centralne banke u odbrani kursa, za razliku od 2009, kada je morala da proda gotovo 2,5 milijardi evra. Novosti