BRISEL, BANJALUKA – Procedure pokretanja biznisa, izdavanje građevinskih dozvola i poreski sistem su područja u kojima je BiH najgora kad je u pitanju poslovanje, ističe se u novom ekonomskom izvještaju Evropske komisije za zemlje kandidate za članstvo u EU za četvrti kvartal 2018. godine.
Evropska komisija je takođe registrovala da je u posljednjem kvartalu došlo do pada industrijske proizvodnje, prevashodno zbog smanjenja potražnje na inostranim tržištima. Ipak, usporavanje se još nije negativno odrazilo na zapošljavanje, s obzirom na to da je Evropska komisija registrovala da je u posljednjem kvartalu došlo do povećanja broja novozaposlenih radnika za tri odsto.
Efekti povećanja plata takođe su se pokazali, s obzirom na to da je, kako je istaknuto, došlo do rasta nominalnih zarada za 3,5 odsto u poređenju godine na godinu, dok je u novembru došlo do povećanja plata za 4,9 odsto, što se, vjerovatno, može pripisati mjerama Vlade RS.
Što se tiče bruto domaćeg proizvoda, on je, kako je istaknuto u izvještaju, usporio na tri odsto u trećem kvartalu u odnosu na 3,6 odsto zabilježenih u prvom i drugom kvartalu.
“Ključni faktor u ovom usporavanju je bilo smanjenje potrošnje domaćinstava sa 3,2 odsto u drugom kvartalu na 0,9 u trećem kvartalu. Drugi važan razlog je smanjnje izvoza dobara i usluga na 5,3 odsto u poređenju s prošlom godinom u odnosu na 6,5 odsto i 6,6 odsto u drugom i trećem kvartalu“, istaknuto je u izvještaju.
Što se tiče zapošljavanja, najveći broj novoregistrovanih zaposlenih posao su našli u proizvodnji i veleprodaji, što, kako navode, čini oko 70 odsto od ukupnog broja novozaposlenih.
“U oktobru je registrovano oko 18.000 novozaposlenih u odnosu na godinu ranije. Njih 13.000 zaposleno je u proizvodnji i trgovini, 2.000 u turizmu, a 1.800 u javni sektor, uključujući obrazovanje i zdravstvo“, istaknuto je u izvještaju.
Upozoravaju i da je udio omladine u ukupnoj nezaposlenosti i dalje zabrinjavajuće visok, a da je čak 80 odsto nezaposlenih na birou duže vrijeme.
Direkne strane investicije u četvrtom kvartalu prošle godine povećane su za 2,5 odsto u poređenju sa 1,7 odsto u prethodnoj godini.
“Indirektni porezi, koji čine oko 40 odsto ukupnih prihoda u 2018, povećani su za sedam odsto u poređenju s prethodnom godinom, odnosno za šest odsto godinu prije. Međutim, tokom godine dinamika prikupljanja poreza je usporila“, naveli su oni.
Ratko Kovačević, portparol UIO, kaže za “Nezavisne” da je možda u trećem kvartalu bilo blago usporenog rasta u odnosu na raniji period, ali da je već u četvrtom kvartalu došlo do porasta.
Saša Grabovac, izvršni direktor Udruženja ekonomista SWOT, kaže da je Republika Srpska kao entitet uradila dobar dio posla kad je u pitanju poboljšanje poslovnog okruženja i da ocjenu Evropske komisije da je poslovno okruženje loše treba pripisati činjenici da oni stanje gledaju na nivou BiH.
“Što se tiče onog što kažu o sporosti izdavanja građevinskih dozvola, situacija je slična i u jednom i u drugom entitetu i mislim da tu ima dosta prostora za poboljšanje“, rekao je Grabovac za “Nezavisne”.
U dijelu koji se odnosi na poreski sistem, rekao je da je potrebno uvesti elektronsku razmjenu podataka, kako bi se smanjile mogućnosti zloupotreba i diskrecionih uticaja.
“To bi trebalo da bude jedan od prioriteta svih vlasti i mislim da bi se vrlo brzo osjetili rezultati“, istakao je Grabovac.
Po njegovom mišljenju, najveći izazov za bh. ekonomiju su iseljavanje radno sposobnog stanovništva i neprilagođenost obrazovnog programa potrebama tržišta rada. Nezavisne novine
