BANjALUKA – Pandemija virusa korona smanjila je potrošnju, stopirala investicione cikluse i probudila strah od budućnosti, zbog čega su se i preduzeća i građani lani manje zaduživali u bankama, koje su zbog rizika i pogoršane ekonomske situacije pooštrile uslove kreditiranja.
Rezultati ankete o kreditnoj aktivnosti banaka u trećem i četvrtom kvartalu prošle godine koju je sprovela Centralna banka BiH pokazuju da je potražnja za kreditima kod preduzeća imala različite tendencije, pa je u četvrtom kvartalu zabilježen blagi rast potražnje za kratkoročnim zajmovima, dok je smanjena potražnja za dugoročnim kreditima.
Sa druge strane, navode, kod stanovništva se dva kvartala uzastopno zapaža smanjenje potražnje i za potrošačkim i za stambenim kreditima.
U Centralnoj banci navode da se ne očekuje skoro ublažavanje kreditnih uslova, te da se u pogledu potražnje očekuje blagi porast potražnje kredita kod stanovništva i kratkoročnih zajmova kod preduzeća.
– Ovakav razvoj na tržištu je očekivan, s obzirom na ekonomske posljedice pandemije, a slični trendovi se zapažaju i u drugim ekonomijama – naveli su u Centralnoj banci.
Ekonomista Aleksandar Ljuboja rekao je za “Glas Srpske” da je kod stanovništva dominantan faktor straha, zbog čega građani ne posežu za kreditima.
– Renoviranje stana, kupovinu automobila ili bijele tehnike građani stavljaju u drugi plan i nastoje da uštede neki dinar jer izlazak iz ove krize sporo teče – kazao je Ljuboja.
On ističe da je analiza Centralne banke pokazala da je došlo do smanjenja privredne aktivnosti usljed pucanja lanaca obezbjeđenja repromaterijala, ali i prodaje gotovih proizvoda.
– Strah i smanjenje prihoda doveli su do pada potrošnje. Proizvodna aktivnost stagnira, a u tom periodu stagnacije dolazi do trošenja likvidnih sredstava i automatski dolazi do potražnje za kratkoročnim kreditima. Međutim, sve investicije u vrijeme pandemije su zaustavljene – rekao je Ljuboja.
Greška
Aleksandar Ljuboja pojašnjava da je nedostatak investicija u ovom periodu greška, jer bi firme trebalo da se pripremaju za trenutak kada će se tržišta na koja plasiramo svoje proizvode oporaviti.
– Ukoliko se ne prilagodimo i ne dočekamo spremno taj momenat, stagniraćemo i neko drugi će ući na ta tržišta, a nama blokirati pristupe, što će dovesti do lošijih rezultata u privredi – pojasnio je Ljuboja. Glas Srpske