SMEDEREVSKA PALANKA, Nakon što je u Fabrici šinskih vozila „Goša“ proglašen stečaj, 320 radnika dobilo je otkaze. Ubjeđeni da je sve bila nameštaljka, najavljuju proteste – prvo u Smederevskoj Palanci, a potom i u Beogradu kod Predsjedništva.
Fabrika šinskih vozila „Goša” otišla je u stečaj. Time se završava višegodišnja agonija firme u kojoj radnici plate nisu primili više od dvije godine. Otkaze čekaju još samo na papiru, a svoje lične stvari već su odnijeli.
„Neverovatno je bilo… izlaze ljudi od šezdeset godina i plaču. Došao sam, kaže, za sedamnaest godina, nisam počeo još da se brijem, a sad ovako izlazim”, priča nekadašnji predsjednik Štrajkačkog odbora Milan Vujičić.
Na ulazu u fabriku stoji još samo nekoliko radnika obezbjeđenja. Indisponirani, pobrajaju koja je to po redu „Gošina” fabrika koja je otišla u stečaj.
„Cela Goša nekada je imala 8.000 radnika. Fabrika alata i mašina, Fabrika drumskih vozila, Fabrika elektroopreme, sve je otišlo, ostala je samo Fabrika opreme i mašina, to je oko 1.100 radnika, ali priča se da će i tu posle Nove godine otpustiti oko 300 radnika kao tehnološki višak“, pričaju radnici.
Pred vratima biroa
Poslije punih šest mjeseci štrajka, tokom kojih su zahtjevali isplatu zaostalih zarada, uplatu doprinosa i poreza za četiri i po godine, povezivanje radnog staža i ovjeru zdravstvenih knjižica, radnici će sada kratkih rukava na biro. Stečajni upravnik Aca Mitić za DW kaže da će papirologija biti gotova za dvadesetak dana.
„Ko ima preko 25 godina staža, ima pravo da godinu dana prima minimalac, ali ko će da poveže radni staž za prethodne četiri godine i ko će da plati dugovanja“, pita se Vujičić.
Na to pitanje više niko ne daje odgovor. Oni koji su ga stalno zvali, na poruke i pozive, kaže, više mu ne odgovaraju.
„Živko Kulić iz Agencije za mirno rešavanje sporova, govorio je ranije da kad potpišemo sporazum, on postaje kao izvršno sudsko rešenje. Mi smo u to verovali. Čak smo u desetoj tački napisali da u slučaju da firma ode u stečaj, radnici prvi moraju da se naplate“, priča Vujičić.
Kad je do toga došlo, međutim, ispostavilo se da nije baš tako.
„Pozvao sam zamenika te Agencije da pitam da li ono što smo potpisali stoji kao izvršno rešenje, a on počne da priča formalno-pravno, ovako, onako… Ja kažem, ja sam običan radik Goše, ja nisam pravnik, šta to znači – jeste ili nije. On kaže, reći ću Živku Kuliću da ti se javi da objasni. Od tada je Živko Kulić na televiziji pričao u vezi sa Ustavom, Kosovom, o svemu, ali o ovome nije, niti će, verovatno“, ogorčen je Vujičić.
Ako je tako, to je vrlo neodgovorna izjava Agencije, kaže stečajni upravnik, jer su redovi isplate previđeni zakonom.
„Prvi čine miminalne zarade radnika za poslednjih godinu dana i doprinosi za penziono osiguranje za poslednje dve godine. U drugom dolaze potraživanja Poreske uprave za poslednja tri meseca, u trećem su sva potraživanja, a u četvrtom potraživanja povezanih lica. Oni sada moraju da prijave svoja potraživanja Privrednom sudu, a ja ću ceniti opravdanost njihovog potraživanja”, objašnjava Mitić.
Prazna obećanja
Nijemi su i u Opštinskoj upravi, nemi u centralama sindikata u Beogradu. Prvi su zaokupljeni postavljanjem prinudne opštinske uprave, drugi ponavljaju „probaćemo“, a od 7.000 aktivista koji su iz Palanke i okoline doli ispred „Goše“ kad je Aleksandar Vučić proljetos dolazio u posjetu, danas nema nikoga. Iz Vlade Srbije sada poručuju: država ne može da pomogne.
Radnici su svjesni da su nasamareni.
„Ali nismo imali drugu opciju. Nismo imali od koga drugog da tražimo pomoć nego od države.“
Vujičića najviše pogađa to što za nepravilnosti na koje su ukazivali, niko nije mario.
„Kad smo bili kod Kneževića, sve smo mu izneli. Imali smo obrtna postolja koja koštaju 50.000 evra i trebalo je da izvozimo u Iran, ali naše rukovodstvo nađe nekog Iranca i njemu proda postolja za 20.000, a on ih izveze za 50.000. Gde se gubi onih 30.000? Knežević nama kaže: to je kriminal da ne može da bude veći, podnesite krivičnu prijavu. Mi smo podneli, ali evo četiri, pet meseci nam se niko nije javio“, priča Vujičić.
Država, kaže, nema brige ni da li će naplatiti sopstveni dug od oko šest miliona evra.
„Oni kažu da imaju aparat kako će to naplatiti, pa sam se ja svađao s ministrom, jer oni imaju svoj aparat da naplate potraživanja, gazda ima svoj, jedino radnici ovde nemaju aparat, a neko je svesno krao. Kaže on, nemoj ti nas da optužuješ da smo mi krali. Nikoga ja ne optužujem, ali kada ovaj ovde iz prodavnice ne plati porez jedan mesec, odmah počne da blinka crveno svetlo u Poreskoj i blokiraju im račun dok se ne namire“, kaže Vujičić.
Stečaj s planom
Zbog svih okolnosti, sumnjaju da je stečaj izrežiran. Prijedlog je podnijela tek osnovana firma „AA Kapital konsalting 2017” iz Zemuna, koja je otkupila dug od 400.000 evra od ŽOS Zvolen, na koju je bivši vlasnik ŽOS Trnava prenio ta potraživanja.
„Nisu to uradili sve dok nismo pokazali ugovor od 25 miliona evra i predugovore za 55 i 18 miliona da radimo tramvaje sa Irancima”, primećuje Vujičić. „Pri tom, mi smo gurnuti u stečaj u četvrtak, već u ponedeljak je krenuo oglas za Želvoz u Smederevu. Javili su se da hoće da preuzmu sve proizvodne radnike, vrti se oglas na TV Jasenici da će oni da preuzmu poslove.”
Da su ih namjerno gurnuli u stečaj, kako bi neko drugi preuzeo „Gošine” poslove, sumnja i bivši generalni direktor Milutin Šćepanović.
On je smjenjen nedelju dana nakon što je podnijet prijedlog za pokretanje stečaja, a na njegovo mjesto je postavljen Radiša Savić, kog radnici prije toga nisu poznavali. Ni jedan, ni drugi, nisu odgovarali na naše pozive.
Šćepanović je i dalje vlasnik ćerke firme Goša RSC, osnovane kako bi „Goša” mogla da posluje tokom blokade. Upravo je ta firma sklopila nove poslove sa iranskim kompanijama.
„Imamo dogovor s njim da ta firma zakupi deo pogona, pa da dođe neki deo radnika da završe te poslove, ali to je sve posao za 30-40 radnika, a šta sa ostalima“, pita se Vujičić.
I protesti i Strazbur
Pred Gošom se sada nalaze dva puta – da se usvoji plan o reorganizaciji ili proglasi bankrot, objašnjava stečajni upravnik Aca Mitić. Šta je od te dvije opcije izvjesnije, kaže, bilo bi neodgovorno prognozirati. U međuvremenu, i direktor i radnici su uložili žalbu na stečaj.
„Kažu da nemamo pravo, jer radnici ne dobijaju rešenje o stečaju, a ja kažem – da je bilo sve po zakonu, mi ne bismo ni bili u ovoj situaciji“, priča Vujičić.
Štrajk će sada zamijeniti protestima. Prvi najavljuju ovih dana u Palanci.
„Imamo ponudu od opozicionih partija da idemo za Beograd, oni će da plate put. Onda pojedini iz Opštine i SNS-a kažu, ako se zakačite za opoziciju – gubite sve. A ja im kažem, a šta smo mi sad dobili. Sve smo izgubili.”
Vujičić i dalje svakog dana odlazi u fabriku. Zovu ga direktor, stečajni upravnik, pa i obezbjeđenje kad neko uđe u fabriku bez dozvole.
„Imam još snage da se borim. Ja sam u fabrici trideset godina i mnogo mi je žao da na ovaj način izađem i to sad kad smo imali za 80-90 miliona evra predugovor i ugovor“, dodaje Vujičić na kraju. „Ne znam za moje kolege, ali ja ću da ih ganjam i teraću Srbiju do Strazbura ako treba!” DW.com