BEOGRAD, Ukupna količina bačene plastične ambalaže u Srbiji kao sirovina vrijedi oko 3,5 miliona evra, kada bi se ova plastika preradila, cijena bi bila oko 10 miliona evra.
U Srbiji se godišnje baci oko 30.000 tona ambalažne plastike, koja kao sirovina vrijedi oko 3,5 miliona evra! Kada se preradi ova plastika može da se proda po cijeni od 120 evra za tonu, što donosi oko 10 miliona evra zarade, tvrde stručnjaci.
Preduzeće za preradu otpadnih sirovina od PET ambalaže i ambalažne plastike „Brzan plast” iz Brzana kod Batočine jedino je u Srbiji koje je dobilo integrisanu dozvolu za sakupljanje, transport, skladištenje i tretman neopasnog plastičnog otpada na našoj teritoriji. Direktor Rade Simić kaže da su prošlog mjeseca dobili dozvolu od Ministarstva ekologije i da će ona važiti u narednih 10 godina.
Nema kontejnera
– Godišnje možemo da preradimo oko 8.000 tona ambalažnog otpada, ali mi trenutno nemamo ni 50 odsto uposlenosti kapaciteta isključivo iz razloga što nedostaje infrastruktura na terenu, što nema potrebnih količina kontejnera, u koje bi domaćinstva odlagala taj otpad – rekao je Simić.
Prema njegovim riječima, za cijelu teritoriju Srbije potrebno je oko 30.000 kontejnera, odnosno po jedan kontejner na 250 stanovnika, jer su procjene da ambalažnog otpada ima oko 30.000 tona godišnje.
Teško do evropskog prosjeka
Naglašavajući da je neophodno stvoriti infrastrukturu za prikupljanje tog otpada, kako bi se došlo do pozitivnih rezultata u ovoj oblasti, Simić navodi da u Srbiji nema ni dovoljno presa za baliranje PET ambalaže, ali ni angažovanih firmi na terenu koje bi taj posao radile.
– U Srbiji se trenutno sakuplja samo oko 10 odsto plastike – rekao je Simić.
Pomoćnik ministra za ekologiju Aleksandar Vesić kaže za Press da je podnijeto 270 zahtjeva za izdavanje dozvola za upravljanje različitim vrstama otpada.
– Tu se misli na sve faze prerade različitih vrsta otpada, od sakupljanja, preko transporta i tretmana, do odlaganja. Mi smo već izdali dve dozvole, a u sledećih nekoliko meseci dozvole za rad će dobiti svi koji ispunjavaju zakonom propisane uslove. Kada završimo ovaj posao, imaćemo uređenu oblast i uspostavljen informacioni sistem tokova otpada.
Tada će svi koji učestvuju u tom lancu imati svoju odgovornost. Mi imamo obavezu da do 2014. godine dostignemo 30 odsto evropskog proseka kada su u pitanju sakupljanje i reciklaža otpada od papira, plastike, stakla, metala i drveta – istakao je Vesić.
Najveći problemi:
– nedostatak infrastrukture na terenu
– nedostatak kontejnera u koje bi domaćinstva odlagala otpad
– nema dovoljno presa za baliranje pet ambalaže
Fakti
– Preduzeće „Brzan plast” smješteno je u centralnom dijelu Srbije, neposredno uz autoput Beograd – Niš i blizu željezničke stanice u Lapovu
– Ova porodična firma danas ima oko 70 zaposlenih, osnovana je prije dvije decenije
– Firma „Brzan plast” konstruisala je i mobilnu presu za baliranje na električni i dizel pogon, a koja je neophodna za prvi stepen prerade plastičnog otpada. Press