BEOGRAD, Godišnji odmor od 20 radnih dana, koji bi, po slovu zakona, trebalo bi da ima svaki zaposleni u Srbiji, za mnoge radnike u Srbiji i ovog će ljeta ostati – samo san.
Žalbe Inspektoratu za rad, stavovi sindikata, ali i (retka) istraživanja, potvrđuju da željno iščekivane dokolice ili nema uopšte, ili je gotovo prepolovljena! Česte su i pritužbe na šefove da neće da puste radnika da odsustvuje baš kada mu to odgovara… U ovome prednjače manja preduzeća, dok su velike kompanije uglavnom korektne.
U Inspektoratu rada Ministarstva za rad i socijalnu politiku redovno dobijaju prijave koje se odnose na godišnji odmor.
– Jedan broj poslodavaca vrlo često ne daje radnicima pismena rješenja, što im omogućava da dužinu trajanja odmora određuju odoka – kažu u Inspektoratu za rad. – Veoma često se srećemo sa time da poslodavac daje svega 15 dana godišnje.
Posljednje istraživanje o godišnjim odmorima u Srbiji uradio je sajt „Infostud“. Anketa sa 504 ispitanika dala je prilično poražavajuće podatke. Čak i za srpske prilike.
Tako je svega 42 odsto od polovine imalo na raspolaganju 20 „zakonskih“ dana za „ferije“, dok je 13 odsto ljudi navelo da – nema godišnji odmor. Oko četvrtine je od šefa dobilo dopust od deset radnih dana. Većina zaposlenih ispitanika je nezadovoljna rasporedom korišćenja svojih „odmorskih dana“.
Sanja Kmezić, iz „Infostuda“, navodi da velika nezaposlenost u Srbiji – ali i „deviza“ da radnici nemaju izbora – omogućava poslodavcima da se prema zaposlenima ponašaju grubo.
– S druge strane, veliki je broj korektnih firmi, koje poštuju svoje zaposlene. To su, po pravilu, velike kompanije – kaže ona.
Sindikati
Uz težak uzdah, Ranka Savić, predsjednik Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije, kaže da se Srbi možda i previše „odmaraju“:
– Oko 30 odsto zaposlenih u industriji trenutno se nalazi na nekoj vrsti prinudnog odmora, zbog nedostatka posla ili sirovina.
Pa ipak, oni koji rade – ne mogu da se odmore. Bar ne kada to žele.
– Najčešće pritužbe su na činjenicu da zaposleni ne može da uzme godišnji odmor kada to želi – objašnjavaju u ASNS. – Poslodavci se trude da zadrže dužinu odmora na minimumu. Ne haju za minuli rad, uslove rada…
Kao i mnogo šta u srpskoj privredi, reći će Ranka Savić, i ovaj je segment u potpunom rasulu. Iako radnika štiti Zakon, rijetko će koji „plavi okovratnik“ uspjeti da nadmudri šefa i da „zapali“ na more s onim što mu država garantuje:
– Radnik je danas jeftina roba, a odnos prema zaposlenima nikada nije bio gori. Sezona godišnjih odmora to samo iznosi na vidjelo…
Čelnica ASNS kaže da su sindikalci svjesni da su i poslodavci u kolapsu, te da je trenutno veoma teško boriti se za prava radnika i poštovanje zakona.
– Nikome nije lako – zaključuje Ranka Savić.
Poslodavci
Njene riječi potvrđuje i Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca Srbije. On, ipak, dodaje da je Zakon o radu mnogo povoljniji za radnike nego za poslodavce.
– Rijetki su poslodavci koji po svaku cijenu ne dozvoljavaju radnicima da idu na odmor koliki im po zakonu pripada – navodi Rajić. – Često se dešava da se u firmama u kojima se regres ne isplaćuje zaposleni odreknu, recimo, jedne nedjelje od četiri, na koliko imaju pravo. Postoje, naravno, i slučajevi gdje poslodavci neće da daju zaposlenima ono što im pripada. To je već slučaj za inspekciju rada.
Poslodavac nema zakonsku obavezu da odobri korišćenje godišnjeg u periodu koji odgovara zaposlenom.
– Naravno da u mnogim firmama većina radnika želi na odmor baš u julu i avgustu. Ozbiljan poslodavac će ostaviti zaposlenima da naprave plan i da mu daju prijedlog – objašnjava Dragoljub Rajić. – Sve je stvar dogovora, i tako je najbolje. Naravno, problema bude, posebno u preduzećima koja se bave „sezonskim“ poslovima, poput proizvođača sladoleda, sokova, piva, poljoprivrednim kombinatima…
Rajić nam daje i naličje „ljetnje“ medalje:
– Ove godine je mnogo ljudi koji ne žele da iskoriste odmor tokom ljeta! Plate su pale, kupovna moć je opala i za 30 odsto u odnosu na 2008. Radnici čekaju neko bolje vrijeme za odmor, da skupe novac…
Dostupni
Čak, dakle, i kada se izborite sa predradnikom, nadzornikom, direktorovom sekretaricom, direktorom, nižim referentom, kadrovikom, pravnikom, pisarnicom, ponovo direktorom, i najzad dobijete to zlata vrijedno Rješenje – pa i tad pomalo imate utisak da vas neko nešto čašćava! – to ne znači da ćete zaista biti na odmoru, i da ćete smjeti da zaboravite na posao.
U jednom istraživanju međunarodne firme za regrutovanje kadrova „Hadson“ čulo se da petina zaposlenih pred odlazak na odmor mora da ostavi kontakt telefone i adrese, a više od trećine menadžera smatra da se od njih očekuje da i tokom odmora budu stalno dostupni i na raspolaganju svom nadređenom.
Rijetko će koji zaposleni i u Srbiji ovog ljeta moći da spakuje familiju u automobil ili avion (i zbog para, i zbog posla), isključi telefon, i obeća sebi, bračnom drugu i klincima da neće provjeravati elektronsku poštu ili besomučno zvati kompaniju da vidi je li sve u redu. Pa kome, uopšte, i treba takav odmor?
Japanci i Srbi
Japanci, koji tako luduju za poslom, odmaraju se više nego Srbi – čak pet nedjelja…
Ova je zakonska norma uvedena zbog ozloglašenog „karošija“, iznenadnih smrti na radnom mjestu usljed premora i stresa. Samo u 2007. godini 149 ljudi preminulo je u svom „ofisu“ jer nisu stizali dovoljno da se odmore od rada.
Kazne za šefove
Šefovima koji radnike ne pošalju na željeni godišnji odmor do kraja tekuće godine i 15 dana prije početka odmora ne donesu rješenje, prijete prekršajne prijave. Novčana kazna je od 400.000 do 600.000 dinara za poslodavca sa svojstvom pravnog lica, od 20.000 do 40.000 dinara za „odgovorno lice u pravnom licu“, a „penal“ od 100.000 do 300.000 dinara platiće poslodavac – preduzetnik.
Zaposleni na određeno
Poseban problem je kod radnika na određeno vrijeme, koji imaju pravo na srazmeran dio godišnjeg odmora za svaki mjesec proveden na radu. Oni ne podnose zahtjev za korišćenje godišnjeg odmora, jer se pribojavaju da poslodavac sa njima neće zaključiti novi ugovor ukoliko podnesu zahtjev za godišnji odmor.
Svaki četvrti neplaćeno
Samo 13 odsto ispitanika ima potpunu slobodu odlučivanja kada će ići na odmor, 30 odsto odlučuje u dogovoru s kolegama, a čak 28 odsto ispitanika godišnji odmor koristi kada to poslodavac smatra za shodno – navodi se u istraživanju „Infostuda“. – Svaki četvrti ispitanik nema plaćen godišnji odmor ili u tom periodu dobija samo dio plate. Novosti
Gazda zakida i na odmoru
