BEOGRAD, Ruski gas prolaziće „Južnim tokom“, pa time i Srbijom, dovoljno dugo, dok i naši unuci ne porastu. Ovom rečenicom direktor preduzeća „Južni tok“ Marsel Kramer je prije nekoliko dana u Beogradu potvrdio da magistralni gasovod od Rusije do Evropske unije, koji će početi da funkcioniše u decembru 2015. godine, ima dugoročnu budućnost.
Izgradnja jednog od najvećih energetskih projekata u Srbiji, na kojoj bi trebalo da bude angažovano oko 2.500 radnika, počeće na proljeće 2013. godine. Kroz Srbiju će, u prvoj fazi, godišnje prolaziti 15 milijardi kubika gasa, a do 2020. godine ove količine povećavaće se do 60 milijardi kubnih metara u zavisnosti od potražnje.
U Srbiji se sada godišnje potroši oko 2,3 milijarde kubnih metara gasa, a izgradnjom „Južnog toka“ biće nam dostupne četiri milijarde kubika. Tako će veliki broj industrijskih pogona moći da počne da koristi ovaj energent. Prema najavama ruskih zvaničnika, uskoro bi mogla da započne i izgradnja tri gasne elektrane.
Prema planovima, gradnja gasovoda od ruske luke Novorosijsk, ispod Crnog mora, do luke Varna u Bugarskoj, preko Srbije, Mađarske, do Austrije i preko Grčke do Italije, krenuće istovremeno u svim zemljama učesnicama. Prema posljednjim procjenama, u cijeli gasovod biće uloženo oko 24 milijarde evra.
– Bugarska će sljedećeg mjeseca završiti studiju izvodljivosti za svoju dionicu, a opšta studija za cijeli „Južni tok“ će biti gotova do avgusta – kaže direktor Sektora za upravljanje projektima u „Gaspromu“ Leonid Čugunov. – Jer, do 2012. godine svi projekti moraće da budu izrađeni. Tada će biti poznate kalkulacije ukupnih troškova i tačna trasa gasovoda. Bez obzira na to da li će se ovom projektu priključiti i Rumunija, gasovod će u Srbiju ući kod Zaječara. Ali, sada postoje dvije varijante za izlazak u Mađarsku, jer još se razmatra da li će u Austriju ići direktno ili preko Slovenije.
Izlaz bi, tako, mogao da bude kod Bačkog Brega ili Horgoša. U zavisnosti od opcije, dužina rute kroz Srbiju iznosiće od 397 do 411 kilometara, uz koju će biti izgrađene i dvije kompresorske stanice, nedaleko od Smedereva i Sombora. Iz naše zemlje, „Južni tok“ će se račvati prema Hrvatskoj i Bosni.
– Kroz planinske predjele u okolini Zaječara proći će 74 kilometra gasovoda – objašnjava Čugunov. – U ovom dijelu, „Južni tok“ naići će na seizmičke zone „7“ i „9“. Imamo iskustva sa trusnim područjima na Karpatima, i nikada nismo imali havarije. Gasovod će kroz Srbiju proći 213 vodenih barijera, u šta su pobrojane rijeke i potoci, među kojima će najveće prepreke biti Dunav i Tisa. Kada gasovod bude prelazio preko nacionalnih parkova, poštovaćemo sve zakone Srbije koji uređuju ovu oblast. Tako će eventualna šteta biti minimalna.
Kako kaže, u decembru 2015. godine „Južnim tokom“ će krenuti 15 milijardi kubika gasa, a do 2020. godine povećavaće se izgradnjom dionica pod morem.
Prema navodima Kramera, nove količine energenta koje će doći u Srbiju, omogućiće razvijanje nacionalne gasne mreže.
– Zarada Srbije u sljedećih nekoliko decenija mogla bi da bude četiri milijarde evra – kaže on. – Uz direktnu investiciju od 1,5 milijardi evra, imaćemo obavezu da u izgradnju „Južnog toka“ uključimo veliki broj mladih, što znači i otvaranje velikog broja novih radnih mesta.
Direktnu korist od „Južnog toka“ Srbija će vidjeti u naplati tranzitnih taksa. Prema proračunima, svake godine bi se u budžet slilo bar 200 miliona evra po ovom osnovu, a zarada bi mogla da iznosi i pola milijarde. Ali, ruski mediji počeli su da spekulišu da će se prihod Srbije od transporta gasa kretati između 80 i 100 miliona evra godišnje, pri isporuci od oko 36 milijardi kubnih metara. Oni pretpostavljaju da će se za 1.000 kubika, na 100 kilometara, plaćati od 1,7 do 2,2 dolara, što bi bilo najpovoljnije za ruski „Gasprom“. A ugovor o gasovodu je sklopljen na 30 godina, sa mogućnošću produžavanja.
Država će, kako najavljuju nadležni, efikasno reagovati u procesu dobijanja građevinskih dozvola za izgradnju „Južnog toka“.
Kroz Srbiju će prolaziti najveći tranzitni pravac od Rusije ka Evropskoj uniji, svake godine po 40 milijardi kubika gasa, što je gotovo dvije trećine sadašnjih potreba Evrope. To će nam donijeti i veliki politički kapital.
Srbija će za izgradnju morati da uloži oko 700 miliona evra.
– Statistika pokazuje da će do 2035. godine rasti potrošnja gasa i struje, a smanjivaće se korišćenje nafte i uglja – kaže Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa“. – U tom periodu potrošnja struje u Evropi rašće sedam odsto godišnje, a potrebe za gasom postajaće sve veće. Zato ne treba sumnjati da će biti postignut dogovor između Rusije i Evropske unije, jer „Južni tok“ je interesantan zemljama jugoistočne Evrope, ali i Njemačkoj, Francuskoj i Italiji.
Kako kaže, postoji džentlmenski dogovor Srbije sa ruskim partnerima da domaća građevinska operativa izvodi sve radove koje bude mogla.
Šta traži Turska
Odbijanje Turske da izda dozvolu za postavljanje gasovoda na dnu Crnog mora – neće ugroziti izgradnju. Kako kaže Marsel Kramer, dogovor sa turskim partnerima nije doveden u pitanje.
– Postoje samo neke zakonske prepreke za izdavanje dozvole – kaže on. – Jer, Turska traži da joj dostavimo tačnu maršrutu, ali to ne možemo da učinimo dok istraživanja ne budu kompletna. Turska ne odbija da izda dozvolu, već samo traži dodatna dokumenta.
I turski ministar energetike i prirodnih resursa Taner Jildiz smatra da nema problema u odnosima sa Rusijom, već od nje traže da ispuni ranije dogovorene uslove.
„Južni tok“ u brojkama
* 63 milijarde kubnih metara godišnje je kapacitet
* 2.250 kilometara najveća dubina na kojoj su cijevi postavljene, u Crnom moru
* 2015. poteći će gas iz njega
* 400 kilometara trasa gasovoda kroz Srbiju
* 700 miliona evra koštaće izgradnja gasovoda kroz Srbiju
“Nabuko“ nije konkurent
Prema ocjenama ruskih zvaničnika, gasovodi „Južni tok“ i „Nabuko“ neće biti spojeni.
– To bi značilo da mnogo strana učesnica mora da se složi, što je malo vjerovatno – kaže Marsel Kramer. – „Nabuko“ nije konkurent „Južnom toku“.
Banke i novac
Izvori finansiranja za „Južni tok“ doći će iz Rusije i Evropske unije. Marsel Kramer kaže da je za projekat „Sjevernog toka“ novac obezbijedilo 25 banaka.
– Ovo su projekti koji privlači banke zato što su dugoročni – kaže on. – Finansijske institucije više vole da ulože u takav projekat nego u, na primjer, restoran. Kada imate velike rezerve gasa, sa jedne strane, i veliko tržište, na drugoj strani, za banke je to veoma privlačno. Novosti