Fokus na privrednom rastu

BANJALUKA,  Ministarstvo finansija Republike Srpske u narednoj godini biće fokusirano na donošenje zakonskih okvira koji su u funkciji privrednog rasta – poreske stope neće biti korigovane, odnosno neće biti povećanja poreskih oblika, poručuje resorni ministar Zoran Tegeltija.

“To je ono na šta smo ponosni. Većina zemalja vršila je korekciju poreskih stopa naviše, pogotovo kod poreza na potrošnju, dok smo se mi zadržali na istim”, naglašava Tegeltija u intervjuu Srni i podsjeća na uvođenje neoporezivog dijela dohotka s ciljem rasterećenja privrede.

Ministar finansija Srpske najavljuje uspostavljanje registra parafiskalnih davanja i poteze koji će ići ka drugačijem načinu rješavanja pitanja fiskalizacije da bi bila olakšana pozicija malih privrednih subjekata kojima je fiskalizacija skupa i komplikovana.

Tegeltija navodi da se Srpska već šestu godinu susreće sa globalnom ekonomsko-finansijskom krizom koja značajno otežava finansijsku i privrednu situaciju i ocjenjuje da je i ova godina bila izazovna kao i nekoliko prethodnih.

“Sa stanovišta Ministarstva finansija, fokusirao bih se na dva, možda najvažnija zakona koja se dotiču privrede, a to su Zakon o multilateralnoj kompenzaciji i Zakon o posebnom načinu izmirenja poreskog duga. To su dva najvažnija oblika kojima smo u ovoj godini pokušali da pomognemo privredi”, ističe Tegeltija.

On pojašnjava da veliki broj privrednih subjekata ima problema sa servisiranjem zaostalih poreskih obaveza, kao i sa problemom solventnosti, odnosno naplate između različitih subjekata u privredi.

Očekivanja sa stanovišta budžeta i budžetskih prihoda bila su u okviru planiranih sredstava, a okvir budžeta za ovu godinu nije korigovan kada je usvajan rebalans u odnosu na planirani ovogodišnji budžet.

“Ohrabrujuće je da u ovoj godini, nakon četiri godine negativne stope privrednog rasta, imamo pozitivne stope u prva dva kvartala. Procjena svih međunarodnih finansijskih institucija, kao i naša, jeste da će pozitivno kretanje u Srpskoj biti nastavljeno i u 2014. godini”, ističe Tegeltija.

On naglašava da je punjenje budžeta izazov za svaku vladu, te da ono u narednoj godini prije svega zavisi od rada nadležnih kontrolnih institucija.

Ministarstvo finansija je zadovoljno naplatom direktnih poreza u ovoj godini, odnosno naplatom onih poreskih oblika koji su u nadležnosti Poreske uprave Srpske, ali je nezadovoljavajuća naplata indirektnih poreza.

Tegeltija je siguran da će u narednoj godini biti nastavljena tendencija redovnog servisiranja obaveza prema svim korisnicima budžeta, kao i da će biti zadržan nivo sredstava za podršku realnom sektoru.

“Ono što može da ugrozi likvidnost budžeta jeste izostajanje dogovora sa Međunarodnim monetarnim fondom /MMF/, jer smo i mi i Federacija BiH planirali ta sredstva u budžetu kao kreditna sredstva. Ukoliko izostane taj aranžman, bićemo primorani da tražimo sredstva od drugih kreditora”, navodi Tegeltija.

Ministra finansija Srpske, govoreći o sredstvima kompanije “Elektroprenos BiH”, upozorava da je to tipičan primjer zloupotrebe koju čine pojedine političke strukture u BiH.

Tegeltija navodi da je u Evropi sasvim uobičajeno, kao i u okruženju, da zemlje u svojim budžetima imaju prihode od dividende od preduzeća koji su u njihovom vlasništvu, te da to nigdje nije problem, osim u BiH.

“To je pokušaj pritiska na one koji vrše vlast u Srpskoj i u Federaciji BiH da im se zakomplikuje funkcionisanje, kako bi neki za sebe ostvarili političke ciljeve. Valjda je svakom jasno da onaj ko je vlasnik ima pravo na dividendu”, rekao je Tegeltija Srni.

Ministar finansija ističe da Srpska, što se tiče javnog duga, spada u grupu nisko zaduženih. Tegeltija to objašnjava činjenicom da se javni dug Srpske od 3,77 milijardi, koliko je bio na kraju prošle godine, kreće u procentu od 48 odsto bruto domaćeg proizvoda /BDP/ i podsjeća da je granica koju postavlja Evropska komisija 60 odsto od BDP-a.