BEOGRAD, Samo 500 najvećih poreskih dužnika, na ime poreza i doprinosa, državi Srbiji duguje 360 milijardi dinara. Sa ukupnim potraživanjima Poreska uprava Srbije još ne izlazi, a nedavno su se čule procjene da je riječ o 700 milijardi dinara.
Većina ide na „teret“ preduzeća. Poslodavci još duguju jedni drugima, pa bankama, svojim zaposlenima i na kraju komunalnim preduzećima. Čitav lanac potraživanja, prema grubim proračunima nekih ekonomista, mogao bi da teži i čitavih 30 milijardi evra.
U Srbiji je registrovano oko 103.000 preduzeća i blizu 219.000 preduzetnika. Kada bi se ovaj dug podjelio na ravne časti, svako bi bio zadužen za vraćanje oko 93.000 evra. Ukoliko bi ovaj dug raspodelili na svakog od 2,1 miliona zaposlenih u Srbiji, koliko se procjenjuje da ih ima uz poljoprivrednike, svakom bi „pripalo“ oko 14.000 evra. Ova igra brojki, baš kao i stvarnost, pokazuje da je dio ovih potraživanja, prije svega državnih – nenaplativ.
Krenimo od poreskih dugova. Analiza Poreske uprave je utvrdila da je oko 92,5 odsto, od 360 milijardi dinara dugova 500 najvećih neplatiša, nemoguće naplatiti. Njega inače u najvećoj mjeri čine kamate – čak 242 milijarde dinara. A potraživanja su nedostižna, jer se 188 preduzeća nalazi u stečaju, 124 firme su izbrisane iz registra Agencije za privredne registre, a 93 preduzeća se nalaze u restrukturiranju ili privatizaciji.
– Kod firmi u stečaju zabranjeno je pokretanje postupka prinudne naplate – objašnjavaju poreznici. – Problem je što i kod firmi u restrukturiranju ne postoji mogućnost naplate. Godinama se to rješavalo tako što država poveže staž zaposlenima. Ustavni sud Srbije je ocjenio da više ne može tako da se radi.
Najveći dio dugova srpskih preduzeća čine krediti. Prema posljednjim podacima, ukupan iznos pozajmica, i od domaćih i od stranih banaka, je 19,7 milijardi evra. U odnosu na isti period prošle godine, povećan je za 202 miliona evra. Sa povećanjem zajma povećalo se, u slučaju domaćih kredita u Srbiji, i kašnjenje u otplati. Oko 15 odsto preduzeća je krajem 2011. godine probijalo rokove, a posljednjih dana juna u docnji je 16 odsto njih. Kod preduzetnika je nešto manji skok. Krajem 2011. godine kasnilo ih je 12,5 odsto, a sada – 13,1 odsto.
Nimalo zanemarljiv dio lanca potraživanja su i međusobni neizmireni računi među firmama.
– Ako se posmatra po bilansima preduzeća, međusobna potraživanja iznose 340 milijardi dinara – kaže Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca. – Ali tu se vode mnogi stari dugovi, tako da su realno dugovi između 180 i 200 milijardi dinara. Firmama duguje i javni sektor i naša analiza iz maja pokazuje da samo lokalna komunalna preduzeća nisu platila 53 milijarde dinara obaveza. I privreda duguje njima oko 80 milijardi dinara. Ali najveći dio potiče od preduzeća u stečaju i restrukturiranju. Zato oni koji plaćaju, daju i do 300 odsto više od građana. Država Srbija firmama u restrukturiranju izmiruje gubitke, isplaćuje im plate. To je neodrživo. Srbija mora da razmisli i presječe šta će sa njima da radi. Oni su najveći korisnici subvencija i tu su moguće uštede u budžetu.
Gjde su plate
Kolika su dugovanja preduzeća u Srbiji prema radnicima, niko ne zna. Izvještavanje banaka o uplati poreza i doprinosa, međutim, otkriva da je samo za pola mjeseca (kojih?) čak 74.000 poslodavaca svojim radnicima ostalo dužno platu. Oni su uplatili samo 6,1 milijardu dinara doprinosa. A prava enigma je koliko je firmi u Srbiji koje nemaju ni za platu, niti za doprinose. Novosti
