BEOGRAD – Firme koje posluju u Srbiji iznijele su prošle godine u ofšor zone nešto više od milijardu evra.
Prema podacima Narodne banke Srbije, najviše novca je otišlo u Hong Kong (806 miliona evra), zatim u Singapur (170 miliona evra) i Britanska Djevičanska Ostrva (24 miliona evra).
Milioni evra istovremeno su transferisani u Liban i u Linhenštajn, a na spisku zemalja sa čijim sistemima su sarađivale srpske firme su i Panama, Maršalska ostrva, Dominikana, Sejšeli…
Najveći dio plaćanja su obavila preduzeća iz metalne industrije, 26 odsto. U ofšor zone su novac iznosila i preduzeća koja se bave rudarstvom (13 odsto), firme za proizvodnju računara i periferne opreme (8 odsto), za trgovinu električnim aparatima za domaćinstvo (9 odsto), potvrdili su u Narodnoj banci Srbije za “Blic Biznis“.
“Rast platnog prometa sa Hong Kongom u poslednjih pet godina velikim je delom rezultat direktnih investicija iz ove zemlje u srpska preduzeća iz sektora prerađivačke industrije i rudarstva”, napomenuli su u centralnoj banci.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da se takozvani poreski rajevi najčešće povezuju sa nekim nelegalnim transakcijama, pranjem novca ili protivzakonitim aktivnostima, ali da postoje i kompanije koje tamo regularno posluju.
“One se odlučuju za sedište u navedenim zemljama zato što imaju brojne pogodnosti, poput manjih poreza ili nižih provizija prilikom transakcija. Zato su i mnoge poznate svetske firme poslovale preko nekih ‘poreskih rajeva’, recimo Luksemburga, a mnogi bogati pojedinci odlučuju da porez plaćaju, na primer, u Monaku, i to je sasvim u skladu sa propisima”, objasnio je on.
Stručnjak za strane investicije Milan Kovačević objašnjava da Luksemburg, u koji je prošle godine iz Srbije transferisano oko 500 miliona evra, ima nekoliko specifičnosti. Najprije navodi Zakon o privrednim društvima, ali i poseban Zakon o holdinzima, koji, kako kaže “daju dosta zanimljivih mogućnosti”.
“Kroz te zakone se recimo omogućavaju dobri uslovi da neko ko ima veću grupaciju osnuje holding u toj zemlji, a onda ima preduzeća po drugim državama. Inače u poslednje vreme postoji snažan pritisak javnosti, pa i na međunarodnom nivou pokušavaju da nađu neoporezovani ili prljavi novac. Pošto ga količinski Luksemburg ima mnogo onda su sigurno počeli da pretresaju i tu zemlju. Ali jednostavno ta zemlja ima određene pogodnosti za sedišta kompanija”, ističe Kovačević.
Kako dodaje, čak su jedno vrijeme glavna stavka u budžetu Luksemburga bili porezi na bankarstvo i transfere. Agencije