BANJALUKA – Iako javna preduzeća u Republici Srpskoj imaju nadzorne odbore Vlada RS je odlučila da osnuje Centralnu jedinicu za finansijski nadzor javnih preduzeća koja će biti pri kabinetu premijera.
Premijer Republike Srpske Radovan Višković predstavio je u Narodnoj skupštini RS prijedlog Programa ekonomskih reformi Republike Srpske za period 2021 – 2023. godine. Prijedlog je upućen u proceduru usvajanja po hitnom postupku.
Višković je nabrojao šta je Vlada uradila ove godine ističući borbu protiv pandemije virusa korona, osnivanje i rad Kompenzacionog fonda, uplatu doprinosa i pomoć ugroženoj privredi, turističke vaučere, moratorijum na kredite, garantni program…
Osvrnuo se i na druge reforme na kojima Vlada radi te zatim predstavio 20 planiranih strukturnih mjera koje su predviđene Programa ekonomskih reformi do 2023. godine.
Reforma javnih preduzeća
Višković je rekao da sektor javnih preduzeća čini značajan dio ekonomije i broja zaposlenih u Srpskoj i da je portfelj javnih preduzeća u najvećem dijelu koncentrisan u 20 najvažnijih preduzeća.
„Vlada je uputila MMF-u zahtjev za savjetodavne usluge u dijelu jačanja nadzora nad javnim preduzećima i upravljanje fiskalnim rizicima povezanim sa njima. MMF je kreirao izveštaj, a Vlada je formirala u septembru radnu grupu za reformu javnnih preduzeća sa zadatkom da pripreme Akcioni plan. U 2021. godini biće uspostavljena Centralna jedinica za finansijski nadzor javnih preduzeća pri kabinetu predsjednika Vlade“, rekao je Višković.
Nije naveo više detalja oko budućeg nadzora javnih preduzeća.
Garantni program se produžava
Višković je najavio da se trajanje Garantnog programa produžava i na iduću godinu.
„Garantni program se realizuje posredstvom devet banaka i dvije mikrokreditne organizacije. Predloženo je da se realizacija Garantnog programa, koji je trebalo da bude okončan do kraja 2020, produži i u narednoj godini. Ukupno raspoloživi okvir za plasmane je 238 miliona KM, a do sada je ugovoren okvir od 168 miliona KM, na period od sedam godina, Bužet RS garantuje za 70 odsto kredita. Iznosi koji se daju za preduzeća su od 50 do 400 hiljada maraka“, rekao je Višković.
Preispitivanje socijalnih davanja
Višković se osvrnuo i na, kako je naveo, strukturne reforme koje su u toku.
„Jedna od strukturnih reformi je poboljšanje socijalnih davanja čiji je cilj da socijalne naknade zasnuje na potrebama, a ne na statusu i pripadnosti pojednim kategorijama društva. U toku su aktivnosti sveobuhvatnog mapiranja svih socijalnih davanja u Srpskoj, a koja se dodjeljuju na svim nivoima vlasti“, istakao je Višković.
Podsjetio je i na podsticaje koji su davani za povećanje plata radnicima, ističući da će se ta mjera podrške nastaviti. Istakao je da je od 1. januara izvršeno i potpuno rasterećenje poslodavaca kroz refundaciju bruto plata za porodilje.
Višković je rekao da je u toku posljednja faza reforme registracija poslovnih subjekata koja bi trebalo da se završi do maja iduće godine, a odnosi se na e-registraciju.
20 planiranih strukturnih mjera do 2023.
Strukturne mjere za period 2021‒2023. godine, navedene u prijedlogu Programa ekonomskih reformi, a koje je Višković predstavio su:
‒ Reforma tržišta energije i transporta
1) Reforma tržišta električne energije,
- Unapređenje regulatornog okvira u oblasti elektroenergetskog sektora,
- Restrukturiranje i reorganizacija MH „Elektroprivreda Republike Srpske“ a. d. Trebinje,
2) Restrukturiranje Željeznica Republike Srpske,
‒ Poljoprivreda, industrija i usluge
3) Unapređenje konkurentnosti poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede,
4) Podrška prerađivačkoj industriji,
5) Smanjenje uticaja posljedica virusa korona na turizam,
‒ Poslovno okruženje i smanjenje neformalne ekonomije
6) Reforma zdravstvenog sistema,
7) Reforma Inspektorata Republike Srpske,
8) Smanjenje učešća izdataka za tekuću potrošnju u javnoj upravi,
9) Jačanje podrške oporavku preduzetništva nakon pandemije,
10) Smanjenje sive zone u prikazivanju prometa pomoću implementacije novog sistema fiskalnih kasa,
11) Razvoj pravnog i planskog okvira u sektoru slobodnog kretanja robe,
12) Unapređenje sektora slobodnog pružanja usluga,
13) Unapređenje bezbjednog ambijenta za poslovanje,
‒ Istraživanje, razvoj i inovacije i digitalna transformacija
14) Uspostavljanje efikasnijeg sistema upravljanja naučnoistraživačkim i inovacionim potencijalom u Republici Srpskoj,
15) Elektronska uprava Republike Srpske – put prema digitalnom društvu,
16) Optimizacija administrativnih procedura na republičkom nivou,
‒ Reforme ekonomske integracije
17) Uređenje oblasti posredovanja u prometu nepokretnosti,
‒ Obrazovanje i vještine
18) Unapređenje povezanosti obrazovanja i tržišta rada i jačanje pristupa i kvaliteta obrazovanja,
‒ Zapošljavanje i tržište rada
19) Povećanje efikasnosti tržišta rada i institucionalno jačanje Zavoda za zapošljavanje putem unapređenja usluga korisnicima,
‒ Socijalna zaštita i inkluzija
20) Unapređenje sistema socijalne zaštite.
U toku je rasprava o prijedlogu Programa ekonomskih reformi u Narodnoj skupštini RS.
CAPITAL: Svjetlana Šurlan