BEOGRAD, Zanimljivi podaci do kojih je došao ekonomista Dragovan Milićević, a na osnovu izvještaja o novčanim tokovima najvećih srpskih kompanija, pokazuju da najveći državni projekti, “Fiat” i “Air Serbia”, plaćaju najmanje novca u budžet uprkos ogromnim investicijama države.
Prema bilansima iz 2015. godine, jer finansijski izvještaji za 2016. još nisu objavljeni, “Fiat”, koji je četvrta kompanija u Srbiji po visini poslovnih prihoda, uplatio je 173,7 miliona dinara javnih prihoda, u koje spadaju porez na dodatu vrijednost, akcize, carine i ostale dažbine. To je svega 0,12 odsto poslovnih prihoda kompanije. Od toga ni dinar nije plaćen za porez na dobit.
Drugi veliki državni projekat, “Air Serbia” Srbija u 2015. godini uplatila je 90 miliona dinara, od čega 12,8 miliona poreza na dobit, što je 0,27 odsto poslovnih prihoda kompanije. Ove dvije kompanije učestvovale su u poreskim prihodima države 2015. godine sa 0,01 odsto u slučaju “Air Serbia” i 0,02 odsto u slučaju “Fiata”.
Jedan od glavnih argumenata vlasti prilikom uvođenja subvencija stranim investitorima bio je da će se ta sredstva brzo vratiti državi kroz poreze i doprinose. Slučajevi ove dvije kompanije govore suprotno.
“Tamo gde je država uložila najviše novca dolazi najmanji doprinos za budžet. Ispada da su oni neto korisnici budžeta. Osim toga, ni danas se ne zna koliko je dato Fijatu, a vidimo koliko malo vraća. Još kad uzmemo u obzir da mu država plaća doprinose za zaposlene situacija je još gora”, objašnjava Milićević.
Za Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, je problem što država uopšte krije ugovore od građana pošto su upravo oni ti koji pune budžet, dok ga Vlada samo raspodjeljuje.
“Očigledno je da taj posao sa Fijatom nema naročitog efekta za državu osim što povećava statističke pokazatelje o industrijskoj proizvodnji i izvozu. Koliko znam država je stavila na raspolaganje više od 300.000 kvadratnih metara objekata. Takođe kompanija je oslobođena poreza i doprinosa. S druge strane imaju visoku dodatu vrednost ali iz inostranstva pošto se uglavnom uvoze delovi. Premijer je govorio o uvoznom PDV-u, ali Fijat većinu izvozi a na to se vraća PDV. Korist od toga imaju zaposleni koji primaju plate, zatim lokalna zajednica, ali i država kroz dividende”, navodi Savić.
Ipak, ovaj ekonomista smatra da se milijardu evra uložilo u domaću kompaniju iz prehrambene industrije efekti bi bili daleko veći. Tamo je 80 odsto inputa domaće, pa bi korist imao cijeli lanac kompanija, kao i državni budžet. I sve to bez subvencija.
Ovo potvrđuje i činjenica da su domaće kompanije, posebno iz agrobiznisa i prehrambenog sektora mnogo veći dio poslovnih prihoda izdvojile za dažbine državi.
“Swisslion” je u 2015. godini platio 2,1 milijardu dinara, što je 13,05 odsto poslovnih prihoda po osnovu poreza i dažbina. “Delta” je uplatila, po osnovu poreza i dažbina, 5,3 milijarde dinara, što je 10,92 odsto poslovnih prihoda kompanije, a “Matijević” sa 1,4 milijarde dinara je uplatio 7,4 odsto poslovnih prihoda na račune države.
Danas
