SARAJEVO, Privatizacija preduzeća u Federaciji BiH (FBiH) usporena je zbog nepovoljnog političko-ekonomskog ambijenta i svako odugovlačenje ovog procesa umanjuje cijenu firmi, upozorio je zamjenik direktora Agencije za privatizaciju FBiH Vjekoslav Prce.
Prce je ocijenio da je potrebno više političke volje da se uđe u privatizaciju državnih preduzeća, istakavši da Agencija nije zadovoljna učešćem stranih investitora u ovom procesu i da je potrebno stvoriti bolji ambijent za privlačenje stranih ulaganja.
“Na skromno učešće stranih investitora uticalo je mnogo faktora, kako ekonomskih tako i političkih. Do sada su strani investitori kupili 58 firmi u FBiH, za koje su platili 226 miliona KM u kešu. Međutim, ugovorili su investicije u iznosu od 463 miliona KM i obavezali se zadržati 7 021 radnika, te uposliti novih 2 291. Najviše su ulagali u sektor bankarstva, osiguranja, cementare”, rekao je Prce za “Nezavisne novine”.
On je dodao da je proces privatizacije otežan i uslovljen brojnim razlozima, koji su konstantni dugi niz godina.
“To su, između ostalog, politički interesi, nepovoljan ekonomsko-politički ambijent za investiranje, nekonkurentnost privatizacijskih ponuda kao rezultat ratnih događanja, odgađanje procesa privatizacije, nepostojanje sektorske i industrijske politike, te neusklađenost zakonskih rješenja”, naveo je Prce.
On je naveo da se planski dokumenti Agencije za ovu godinu oslanjaju na Politiku privatizacije državnog kapitala u FBiH sa programom prioritetnih ulaganja, koju je kreirala Vlada FBiH, ali taj program nije usvojen u Parlamentu FBiH.
“Planom objave tendera ili neposredne pogodbe predviđena je objava javnih poziva za preduzeća ‘Aluminij’ Mostar, oba telekoma, Fabriku duvana Mostar, ‘Hepok’ Mostar, Tvornicu kartona i ambalaže Cazin i Vitezit’ iz Viteza'”, rekao je Prce
On je dodao da su, iz ove grupe preduzeća, kupoprodajni ugovori potpisani za Fabriku duvana Mostar i “Hepok” Mostar.
“Druga grupa preduzeća su ona za koja je planirano da im se dionice prodaju putem berze. To su ‘Sarajevo osiguranje’, ‘Energopetrol’ Sarajevo, ‘Unis-udružena metalna industrija’ Sarajevo, ‘Šipad eksport-import’ Sarajevo. Za neka od njih je dobijena saglasnost od Vlade FBiH, ali je prodaja na berzi trenutno zaustavljena zbog svjetske ekonomske krize, što se odrazilo i na našu berzu”, pojasnio je Prce.
On je dodao da je za preduzeća “IP Krivaja” iz Zavidovića, KTK Visoko i “Željezara” Zenica predviđeno restrukturiranje, pa privatizacija.
Prce je rekao da je ove godine zarađeno oko tri miliona KM prodajom Fabrike duvana Mostar i “Hepoka”.
“Prošla godina je bila nešto uspješnija. Ne znam koliko je novca zarađeno, jer najviše je bilo prodaje u maloj privatizaciji. Naša preduzeća su kapitalna. Mi radimo 90 odsto posla, ali Vlada FBiH odlučuje. Preduzeća poput telekoma i elektrodistribucija su politički interesi”, rekao je Prce.
Na pitanje u koliko slučajeva privatizacije u FBiH kupac ne poštuje svoje obaveze, Prce je naveo da su od 611 zaključenih ugovora, čija realizacija se prati najmanje tri godine, kod 374 ugovora izvršene sve ugovorene obaveze, a da je 158 ugovora i dalje u postupku praćenja izvršenja preuzetih obaveza.
“Prema podacima iz 10 kantonalnih agencija za privatizaciju, do sada je raskinuto 40 ugovora, Agencija je iz svoje nadležnosti raskinula jedan, a 39 ugovora je u postupku za raskid”, rekao je Prce.