BERLIN – Broj letova u prvoj nedjelji maja manji je za čak 65 odsto u odnosu na isti period 2019. godine, pokazuju najnoviji podaci koje je objavila Evropska organizacija za bezbjednost vazdušne plovidbe (Eurocontrol). Prema studiji koja se bavila uticajem infekcije kovid-19 na evropski avio-saobraćaj, najveći pad u odnosu na uporedni period iz 2019. godine zabilježen je u sektoru koji pokrivaju niskobudžetne ili takozvane lou kost kompanije (85 odsto), dok je rast zabeležen jedino u kargo saobraćaju (15 odsto).
Tradicionalne avio-kompanije realizovale su za 69 odsto manji broj letova u odnosu na isti period 2019. godine, broj čarter letova manji je za 29 odsto, dok je sektor poslovne avijacije na evropskom kontinentu imao pad od relativno podnošljivih 15 odsto.
Navodeći podatak da je u srijedu, 5. maja u Evropi realizovano 11.219 letova, Eurocontrol konstatuje da je taj broj za 66 odsto manji u odnosu na sredu, 8. maja 2019. godine. Najveći broj letova tog dana realizovala je avio-kompanija Turkiš erlajns (493 leta), slede Er Frans sa 398 i norveški Videro sa 350 letova, a mesto u top 5 avio-prevoznika obezbjedili su nemačka Lufthanza (327) i holandski KLM (318 letova).
Poredeći te podatke sa brojem letova u sredu, 8. maja 2019. godine, Eurocontrol navodi da je najveći pad (88 odsto) doživela irska niskobudžetna avio-kompanija Rajaner, skandinavski SAS je pao za 82 odsto, a Lufthanza za 80 odsto. Jedina kompanija koja je u sektoru avio-saobraćaja ostvarila rast u odnosu na period od pre dve godine jeste DHL ekspres, specijalizovan za kargo saobraćaj.
Nivo avio-saobraćaja iz 2019. možda tek 2029. godine
Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe (Eurocontrol) objavila je krajem 2020. godine prognozu u kojoj se razmatra mogući razvoj vazdušnog saobraćaja u Evropi tokom narednih pet godina. Prema najoptimističnijem scenariju, povratak prometa na nivo iz 2019. predviđa se za 2024. godinu. Međutim, u drugom scenariju, koji Eurocontrol smatra najverovatnijim, avio-saobraćaj u 2024. iznosio bi 92 odsto u odnosu na 2019. godinu.
Prema trećem scenariju, saobraćaj u 2024. godini bio bi na nivou od tek 75 odsto od broja iz 2019. godine i ne bi dostigao brojeve zabilježene u 2019. čak do 2029. godine. Predviđanja su pokazala da razvoj vazduhoplovnog sektora u velikoj mjeri zavisi od toga koliko brzo će efikasne vakcine protiv kovida-19 biti široko dostupne, kao i od nivoa poverenja javnosti u vakcine.
Najveći broj letova u sredu, 5. maja ostvaren je u Nemačkoj – skoro petina ukupnog broja, slijede Francuska i Španija, na četvrtom mjestu je Velika Britanija, a na petom Italija. Britanci su ujedno doživeli i najveći pad u broju realizovanih letova u odnosu na referentni period iz 2019. godine – čak 82 odsto.
Pad ostvarenog domaćeg avio-saobraćaja u odnosu na period od pre dve godine najmanje se osetio u Francuskoj, pa je tako u srijedu, 5. maja u toj državi realizovano svega šest odsto letova manje nego referentnog dana 2019. godine. Najmanje razloga za zadovoljstvo u segmentu domaćeg saobraćaja imaju turske avio-kompanije, koje su ostvarile čak 78 odsto manje letova u odnosu na uporedni dan iz 2019. godine.
Najprometniji evropski aerodrom Frankfurt
Prema podacima koje je objavio Eurocontrol, najprometniji evropski aerodrom u periodu od 29. aprila do 5. maja 2021. godine bio je Frankfurt, sa prosječnih 520 letova dnevno. Aerodrom u Amsterdamu ostvario je 512 letova, a na trećem mestu sa 503 leta našla se najveća turska vazdušna luka – istanbulski aerodrom, koji je ujedno doživeo i najmanji pad u broju letova u odnosu na referentnu nedjelju iz 2019. godine (57 odsto).
Pandemija koronavirusa uslovila je daleko manji broj vankontinentalnih letova, među koje Eurocontrol ubraja i Rusiju i Belorusiju, a upravo te dvije države bilježe i najveći pad u broju letova iz ostatka Evrope – 73 odsto. Uporedni podaci odnose se na 5. maj 2021. i 8. maj 2019. godine, jer je u oba slučaja u pitanju isti dan u nedjelji – srijeda. Ukupan broj internacionalnih letova iz Evrope u uporednom periodu doživeo je pad za 61 odsto. bif.rs
