BERLIN, Njemačka privreda prošle godine nije zabilježila nikakav rast. Osnovni razlog jeste pad domaće potrošnje i izvoza, tradicionalnog pokretača njemačke privrede. Njemačka tako više nije na prva na listi svjetskih izvoznika.
Ekonomija šesnaest članica evrozone porasla je za samo 0,1 odsto u četvrtom kvartalu prošle godine, što je manje od očekivanog. Najviše brinu pokazatelji u Njemačkoj, kao najjačoj privredi evrozone, koja u posljednjem kvartalu prošle godine nije zabilježila nikakav rast.
Od objave da su izašli iz duboke recesije, do podatka da je privredni rast od oktobra do decembra 2009. godine nevjerovatnih nula odsto, nije prošlo ni pola godine.
Osnovni razlog što je zalet zaustavljen jeste pad domaće potrošnje. Tu je i pad izvoza, tradicionalnog pokretača njemačke privrede za 18 odsto.
Njemačka tako više nije na prva na listi svjetskih izvoznika. Premašila ju je Kina. Popularnost njemačke kancelarke u blagom je padu, mada je ona uvijek bila oprezna kada je riječ o prognozama. Brinu je štrajkovi, a ove nedjelje na ulicama su radnici u javnom sektoru.
Njemačka “Bundesbanka” očekuje da će ekonomija ove godine ojačati 1,6 odsto. Ohrabruju prognoze stručnjaka Međunarodnog monetarnog fonda da će tom rastu doprinjeti povećanje tražnje njemačke robe u zemljama čije su privrede u naglom usponu.
Za razliku od Njemačke, Francuska ekonomija može da se pohvali rastom od 0,6 odsto.
“Pokazatelji nas ohrabruju, ali treba uvijek imati u vidu kakva je situacija kod komšija. Sve se to odražava na kretanja na berzi”, ističe analitičar Fransoa Šole.
“Dužan kao Grčka”, rečenica koju su izgovarale starije generacije, ponovno je aktuelna.
Grčka privreda je opala za 0,8 procenata. Svi se plaše da bi grčka boljka mogla preći i na ostale članice evrozone, što bi dodatno moglo da uzdrma evro.
Španska privreda je u minusu od 0,1 odsto, italijanska 0,2 odsto.
Bruto domaći proizvod u cijeloj evrozoni manji je četiri odsto. Znalci kažu da se to teško može nazvati uspjehom stimulativnih paketa evropskih vlada, koje su upumpavale milijarde evra radi oporavka, a Evropska centralna banka u više navrata smanjivala kamatne stope.
Evropske privrede posustaju
