ATINA, Grčka u evrozoni ima najveće indirektne poreze i ostaće na prvom mjestu i iduće, 2019. godine, piše atinski list Katimerini.
Taj primat Grčke otkriven je u preliminarnim nacrtima državnih budžeta koje je Evropskoj komisiji podnijelo svih 19 članica evrozone.
Ove 2018. godine, porezi na “proizvodnju i uvoz” što je “korpa” u kojoj su i PDV i akcize, dostigli su u Grčkoj 17,3 odsto BDP-a što je najviša stopa među 19 zemalja zone evra.
Ta “korpa” poreza je najmanja u Irskoj (7,6 odsto), zatim u Njemačkoj (10,5 odsto) i Slovačkoj (10,8 odsto), dok je u većini ostalih zemalja evrozone ispod 15 odsto BDP-a.
Grčka će na prvom mjestu ostati i 2019. godine s indirektnim porezima koji će iznositi 17 odsto BDP-a, dok su blizu tog procenta samo Francuska i Kipar.
Indirektno oporezivanje Katimerini naziva “nepravednim” i konstatuje da u Grčkoj “nema pravičnosti u oporezivanju” što je pokazuju statistički podaci prema kojima grčka država ima najveću razliku prihoda od indirektnog i direktnog oporezivanja.
Za 2018. godinu ta razlika dostiže 6,8 poena: indirektno poresko opterećenje građana odgovara veličini od od 17,3 odsto BDP-a, a direktan porez (na prihod i imovinu) samo 10 odsto.
Tolika razlika, od 7,3 poena BDP-a, ne postoji ni u jednoj drugoj zemlji evrozone. Toliko imaju samo Estonija i Letonija (6,8), a blizu je još samo Kipar (6,9 procentnih poena).
Prihod države od naplate poreza na prihod i imovinu u evrozoni je najveći u Finskoj (16,4 odsto BDP), Francuskoj (16,3 odsto BDP) i Italiji (13,8 odsto BDP), dok je u većini ostalih članica evrozone ispod 10 odsto BDP-a.
Oba statistička nalaza – veličina indirektnog oporezivanja i velika razlika između posrednog i neposrednog oporezivanja, odražavaju “patologiju poreske politike u Grčkoj”, piše list.
“Nerazumne poreske stope direktnog oporezivanja čiji teret čak dostiže 55 odsto prijavljenog prihoda, i to bez doprinosa za (zdravstveno, socijalno i penziono) osiguranje, dovele su do prikrivanje prihoda i do ‘potonuća’ prihoda države od direktnih poreza”, tumači Katimerini.
Ukupna slika je još lošija po građane na osnovu statističkih podataka o doprinosima za osiguranje.
Stopu ravnu iznosu od 14,4 odsto BDP-a dostižu ukupni doprinosi poslodavaca i zaposlenih, po čemu je Grčka među prvih pet članica evrozone 2018. godine.
Prije nje su samo mnogo bogatije zemlje: Njemačka, Belgija, Francuska, Holandija i Slovenija, dok je ove godine prosječna stopa doprinosa u evrozoni 12,4 odsto BDP-a.
Zbir svih poreza i doprinosa je u Grčkoj 2018. godine dostigao 41,5 odsto BDP-a, dok je prosjek zemalja članica evrozone iznosio 36,87 procenata.
Iako se Grčka “pridružila klubu zemalja članica evrozone s najvećim poreskim opterećenjem, javna davanja od toga nisu u skladu s tim”, piše list.
Grčka je na petom mjestu među zemljama evrozone i po ukupnom poreskom opterećenju iz direktnih i indirektnih poreza, kao i doprinosa za osiguranje. Na vrhu liste nalazi se Belgija sa 47,4 odsto BDP-a, zatim Francuska sa 44,8, Finska sa 42,3 i Italija sa 41,9 odsto.
Za razliku od Grčke, sve te zemlje velikodušnije finansiraju usluge “socijalne države”: u Francuskoj, potrošnja na zaštitu od nezaposlenosti dostiže 1,5 odsto BDP-a, u Belgiji 1,2 odsto, Italija na to troši 0,8 BDP-a, a Grčka svega 0,6 odsto BDP-a, iako je nezaposlenost alarmantna.
Poređenja oporezivanja su nepovoljna po Grčku ne samo u odnosu na Njemačku i Holandiju, već je ona po porezima daleko ispred drugih zemalja koje su ranije, kao i ona, dobijale pomoć zbog finansijske krize – Kipra, Irske, Portugalije.
Za 2019. godinu Grčka predviđa da će ukupni poreski teret biti 40,6 odsto. Smanjenje sa ovogodišnjih 41,5 odsto BDP-a neće međutim poticati od eventualnih poreskih olakšica, već od toga što se predviđa da će BDP Grčke prvi put posle više godina porasti po stopi višoj od rasta državnih prihoda od poreza i doprinosa, navodi Katimerini. Beta