BRISEL – Svejedno radi li se o šrafu, zrnu kakaa za čokoladu, metli ili automobilu – u Evropskoj uniji ubuduće neće smjeti da se trguje ničim proizvedenim uz prinudni rad. Zabranu su dogovorili pregovarači Evropskog parlamenta i članica EU.
“Roba za koju se utvrdi da sadrži prinudni rad biće, prema dogovoru, plijenjena i donirana, reciklirana ili uništena” saopštio je Evropski parlament u utorak.
Članice EU i Parlament još treba da ratifikuju sporazum, a zakon će biti primjenjen uz prelazni period od nekoliko godina. Ratifikacija je skoro uvijek samo formalnost.
Pri sumnji da je neka roba proizvedena uz prinudni rad izvan EU, istragu o tome vodiće Evropska komisija i sama članica EU do koje je roba dospjela.
O zabrani proizvoda odlučivaće tijelo koje vodi istragu. Na primjer, ako je neki dio automobila proizveden pod prinudom, ne mora biti uništeno cijelo vozilo, ali dio mora biti zamijenjen.
Osnova dogovora je prijedlog Evropske komisije iz 2022. Komisija navodi da oko 27,6 miliona ljudi u svijetu radi pod prinudom.
Međunarodna organizacija za rad ILO prinudni rad definiše kao “svaki oblik rada ili usluge koji se od osobe zahtijeva pod prijetnjom kazne, a za koji se ta osoba nije dobrovoljno ponudila.
Evropska komisija navodi da se prisilni rad pojavljuje u mnogim sektorima, a najčešće u pojedinim uslugama, tekstilnoj industriji, rudarstvu i poljoprivredi.
Procjenjuje se da za svakog građanina Evrope tokom života radi 80 modernih robova, rekla je evropska poslanica Zelenih Ana Kavacini učesnica u pregovorima.
Ona je kritikovala to što je nacrt zakona ne uključuje obeštećenje žrtava prinudnog rada. Uprkos tome, dogovor označava bitnu prekretnicu, dodala je Kavacinijeva.
Nasuprot tome, poslanica liberalne FDP Svenja Hahn je pozdravila odluku o izostavljanju kompenzacije. Prema njenim riječima, Evropska komisija bi prvo trebalo da procijeni bi li to uopšte bilo svrsishodno.
DPA