BEOGRAD, Srbija bi od evropskih integracija mogla da očekuje dobit od 650 miliona evra godišnje, kaže direktor Centra za istraživanje Narodne banke Srbije Branko Hinić.
On objašnjava da to uključuje rast BDP-a od 1,5 odsto i oko 200 miliona evra predpristupne pomoći. „Srbija je tradicionalno ekonomski vezana za EU tokovima robe, kapitala i tehnologije, i zato odgovorna politika zemlje mora biti proevropska”, rekao je Hinić.
Hinić je kazao i da građani i privreda moraju biti spremni na rast cijena, koje su trenutno na nivu od oko 59 odsto prosijeka EU, navodeći da će on na godišnjem nivou bio brži od rasta cijena u EU u prosjeku za oko tri odsto, što će biti posljedica i bržeg rasta produktivnosti.
Rezultati pokazuju da bi 2015. godine izvoz, ukoliko bi Srbija ušla u EU, iznosio 2.850 evra po glavi stanovnika, a u suprotnom 2.250 evra, naveo je Hinić, podsjećajući da je Srbija sa 1.350 evra izvoza i 2.400 evra uvoza po glavi stanovnika trenutno u grupi siromašnih zemalja sa stanovišta EU.
Standard stanovništva Srbije bi se, prema procjenama, povećao za oko 1,3 odsto godišnje, naglasio je Hinić i dodao da to možda nije drastična razlika, ali bi za desetak godina postala značajna.
Priključenje EU će pozitivno uticati na stabilizaciju deviznog kursa, jer će biti povećan priliv deviza, rekao je Hinić na predstavljanju studije o ekonomskim efektima integracije Srbije u EU Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) u Privrednoj komori Srbije.
U studiji, odnosno analizi dobiti i troškova povezanih sa integracijom, ističe se da Srbija na duži rok neće moći da gradi prespektivu van EU. Studija je pokazala da bi rast privrede dobijanjem statusa zvaničnog kandidata, stvorilo osnovu za otvaranje oko 250 hiljada novih radnih mjesta u narednih pet godina, dok bi ulaskom u EU ukupni podsticaji za poljoprivredu zemlje iz budžeta Unije za prvih sedam godina trebalo da budu deset milijardi evra.
Profesor FEFA Mihajlo Crnobrnja je istakao da je cilj studije, čije se procene zasnivaju na analizi da bi Srbija mogla ući u EU 2014. godine, da poboljša razumjevanje procesa integracije u EU i skrati potrebno vrijeme i umanji troškove na putu ka članstvu, odnosno da popularizuje ideju da je EU dobra za Srbiju.
Efekti integracije u EU, prema njegovim riječima, u nekim segmentima privrede biće veoma teški, naročito za one firme koji godinama žive od subvencija, što će značiti njihovo zatvaranje, otpuštanje radnika, brže restrukturiranje, ali će dobitak za cjelokupno društvo biti mnogo veći.
Prema njegovim riječima, integracija u EU doprinijećei boljoj i konkurentnijoj poziciji Srbije, jer će i sama aplikacija za pristupanje poboljšati parametre zemlje, što pokazuju iskustva novih članica koje su popravile svoje pozicije na lista Svjetskog ekonomskog foruma. Beta