BANJALUKA, Elektroprivreda RS je prodajom tržišnih viškova električne energije od 2001. do juna ove godine zaradila 793,4 miliona KM, potvrđeno je u ERS-u. Prema ovim podacima, najviše novca zarađeno je 2005, kada je prodajom 1,699,03 gigavat-časa struje inkasirano 103,6 miliona KM.
Međutim, kako stvari stoje, ova godina trebalo bi da donese najviše prihoda, jer je od januara do kraja juna već prodato 1.136 gigavata struje, na osnovu čega je zarađeno 128,8 miliona KM. Do kraja godine očekuje se višak od 1.529 gigavat-časova.
Prema rečima izvršnog direktor za ekonomsko-finansijske poslove ERS Blagoja Šupića, potencijalni kupci bilansnih viškova mogu biti unutar ili van BiH, a biraju se preko međunarodnog javnog tendera. Kupci viškova struje u ovoj godini bili su unutar BiH.
– Na međunarodnim tenderima najviše električne energije prodato je trgovcima strujom koji njome trguju u više evropskih zemalja jer na tenderima nude najpovoljniju cenu. Manje količine prodali smo i elektroprivredama u okruženju – kaže Šupić. Novac dobijen na ovaj način preusmerava preduzećima iz sastava ERS-a, kao poslovni prihod, s ciljem izmirenja tekućih obaveza i završetka započetih investicija.
Prema podacima Vlade RS, u sadašnjim hidro i termo elektranama proizvodi se 2.986 gigavat-časova električne energije godišnje. Procene govore da je neiskorišćeni hidropotencijal RS 7.042 gigavata godišnje. Svi polažu nadu u male hidroelektrane za koje je do sada izdato više od 100 koncesija.
Međutim, bivši pomoćnik ministra za energetiku iz jedne od prethodnih vlada RS kaže da mala hidropostrojenja ne mogu dati očekivane efekte.
– Pokazalo se da su ta postrojenja problematična, pogotovo kada se radi o protočnim elektranama, koje zavise od vodostaja reka. Evropska iskustva pokazuju da je budućnost energetike u velikim sistemima, pre svega u nuklearnim elektranama – kaže bivši zamenik ministra. On napominje da u RS postoje viškovi struje samo zbog toga što privreda nije na predratnom nivou. Ako se industrija pokrene, dodaje, ne samo da nećemo imati viškove, već ćemo struju čak i uvoziti. Prema njegovim rečima, prilikom prodaje struje uvek se poštovala procedura Zakona o javnim nabavkama, što znači da ju je kupovao onaj ko plati najviše. Istina je, kaže, i da se novac ulaže u preduzeća u sastavu ERS-a, jer je većina postrojenja „na kraju životnog veka“. „EuroBlic“