– Mašinski fakultet u Banjaluci koordinator projekta “Enpower Horizon Europe”
– Na projektu vrijednom 1,5 miliona evra angažovani i evropski univerziteti
– “Horizon” će građanima ponuditi konkretna rješenja, a institucijama prijedloge zakona i propisa
BANJALUKA – Dok više od 70 odsto građana Bosne i Hercegovine živi u energetskom siromaštvu, država još uvijek nema ni definiciju ovog pojma, a odgovornost za njegovo rješavanje rasuta je među institucijama bez jasne nadležnosti.
Upravo ovaj problem pokušava da adresira trogodišnji evropski projekat “Enpower Horizon Europe”, vrijedan 1,5 miliona evra (blizu tri miliona KM), u kojem se Mašinski fakultet u Banjaluci našao u ulozi koordinatora.
Prema riječima profesora ovog fakulteta Petra Gvere, cilj projekta, koji je počeo prije nekoliko mjeseci, je da se problem energetskog siromaštva građana BiH kvalitetno sagleda kroz istraživanja i studije slučaja, a onda izgrade korisni alati i zakonski prijedlozi za njegovo suzbijanje.
Tvrdi da se energetsko blagostanje može omogućiti građanima BiH, ali da se problemu mora pristupiti sa više strana, ne samo kroz tehničke mjere, nego i uz sociološke, ekonomske i pravne komponente.
Gvero kaže da se vrijednost “Horizona” najaviše ogleda u tome što će direktno građanima ponuditi konkretna rješenja, a institucijama prijedloge zakona i drugih propisa koji će pomoći da se energetsko siromaštvo prepozna, razumije i sistemski rješava.
BiH je, napominje Gvero, na vrhu liste energetski najsiromašnijih zemalja u Evropi, uprkos tome što ima veliki energetski potencijal.
„Čak 70 odsto stanovništva, prema nekim istraživanjima, troši više od 10 odsto prihoda na energente i nema mogućnost da uživa u toplom i komfornom prostoru, što se u današnje vrijeme smatra siromašnim u ovom smislu“, kaže Gvero za CAPITAL.
Projekat EU pokušaće da napravi veliki korak na putu ka rješenju i to u saradnji sa međunarodnim konzorcijumom partnera na čijem je čelu Univerzitet u Banjaluci.
Kompleksan pristup smanjenju siromaštva
Na projektu rade sa Univerztetom u Tilburgu iz Nizozemske koji se bavi socioekonomskim aspektima energetskog siromaštva i energetske efikasnosti. Drugi partner je Katolički univerzitet “KU” u Leuvenu u Belgiji, jedan od vodećih svjetskih tehničkih univerziteta u svijetu, koji se u ovom projektu bave modernim tehničkim aspektima i pristupima. Partneri iz Irske, iz institucije “SiTeS”, su zaduženi za vidljivost, promociju i upravljački dio. Univerzitet u Mačerati iz Italije rješava ekonomsko-pravne aspekte i korišćenje AI.
U BiH, na ovome rade stručnjaci sa katedre za termotehniku banjalučkog Mašinskog fakulteta, po jedno sa Tehnološkog i Fakulteta političkih nauka, četvoro sa Arhitektonsko-građevinskog, a uskoro će biti uključeni i sa ekonomije, prava i iz drugih oblasti.
“Ovaj projekat mijenja dosadašnji pristup i uvodi socio-ekonomske modele koji će na osnovu istraživanja omogućiti da se formulišu i pripreme propisi, a građanima koji o ovom problemu nemaju dovoljno informacija, omogući direktan pristup inovativnim alatima. Tako će informacije biti dostupne i ljudima koji su na margini, ugroženim osobama, ali i firmama i privrednoj zajednici”, objašnjava Gvero.
Planiran je projekat precizne poljoprivrede sa Kantonom 10, vođen elektronikom i vještačkom inteligencijom. Korišćenjem predikcionih modela i interneta traži se mogućnost uzgoja poljoprivrednih kultura bez radne snage u nadzoru usjeva.
Takođe, u banjalučkom kampusu radiće se na projektima vezanim za unapređenje energetske efikasnosti zgrada, modeliranim i orijentisanim prema stvarnim potrebama ljudi. U pripremi su i drugi pilot projekti.
Alati za naučnu i društvenu zajednicu
U pripremi je platforma “BASLAB” (Building advisory lab). Ovdje će sva rješenja i inovacije biti javno dostupni i stavljeni na raspolaganje istraživačkoj i društvenoj zajednici, a građani će na ovoj platformi moći čak i sami da urade analize i dobiju procjenu kako najefikasnije da utople svoja domaćinstva u odnosu na svoj budžet.
“Na primjer, neko je napravio preambiciozno veliku kuću koju nikako ne može da završi. On možda pola godine grije samo jednu sobu jer ne može da priušti više. Možda nije ekonomski siromašan, ali energetski jeste. Ako neko ima dilemu i ograničen budžet da li da na svojoj kući popravi izolaciju ili neki drugi aspekt, mi ćemo mu dati alat da mu pomogne i lakše odluči”, kaže Gvero.
Zato je potrebno da se uradi kvalitetno istraživanje i anketiranje građana, kaže, čime bi se za početak shvatilo gdje se uopšte nalazimo, odnosno razmjere ekonomskog siromaštva.
“Do sad se ovim pitanjima ozbiljno bavio samo Centar za energiju iz Tuzlanskog kantona i to kroz projekat švajcarskog Caritasa. U ostatku BiH, pogotovo u Republici Srpskoj do sada nije bilo ničega. Skupljamo podatke i koristimo vještačku inteligenciju da bismo dobili jasnije smjernice u kom pravcu se neka vaša aktivnost treba kretati. Sve je postalo dostupno, ali traži malo sistematizacije”, kaže Gvero.
Na ovom projektu radi i vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Dalibor Savić.
Kaže da prema dostupnim podacima, BiH značajno zaostaje po pitanju energetske efikasnosti u odnosu na standarde Evropske unije, dok visoki troškovi energije u poređenju s primanjima građana ukazuju na izraženo prisustvo energetskog siromaštva na nivou domaćinstava.
“Nisam siguran da se BiH trenutno može svrstati među energetski siromašne zemlje, ali zbog upotrebe zastarjelih i zagađujućih tehnologija u proizvodnji električne energije, te sporog napretka u zelenoj tranziciji, postoji realan rizik da uskoro bude tako klasifikovana. Poseban izazov predstavlja široko rasprostranjena upotreba neefikasnih sistema grijanja na čvrsta goriva (ugljen i drvo), koji dodatno doprinose zagađenju zraka i predstavljaju ozbiljan rizik po javno zdravlje”, objašnjava Savić.
Unapređenje postojećeg stanja, kaže, zahtijeva čitav niz sistemskih mjera – od izmjene zakonskih okvira i uvođenja zvanične definicije energetskog siromaštva, do izrade i sprovođenja ciljanih strategija za njegovo ublažavanje, kao i snažnije promocije i podrške korištenju obnovljivih izvora energije.
“Dodatno, značajan potencijal za poboljšanje leži u korištenju dostupnih fondova Evropske unije, koji bi mogli biti ključni instrument za finansiranje energetske tranzicije i smanjenje siromaštva u energetskoj sferi”, ističe Savić.
I u Rektoratu banjalučkog Univerziteta kažu da njihovi nastavnici i istraživači uživaju punu podršku u pripremi i sprovođenju projekata u okviru programa “Horizon Europa”.
“Ovaj projekat je najvažniji za finansiranje istraživanja i inovacija od 2021–2027. Program podržava naučnu izvrsnost, podsticanje saradnje između akademske zajednice, industrije i društva, kao i razvoj rješenja za globalne izazove”, rekli su nam na UNIBL.
Ističu da učestvuju u više projekata kroz različite tematske oblasti, doprinoseći internacionalizaciji istraživačkog rada i jačanju kapaciteta za nauku i inovacije u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini.
Ništa bez sredstava EU
Prema riječima portparola Delegacije Evropske unije u BiH Ferdinanda Koeninga, EU je do sada investirala značajna sredstva u projekte energetske efikasnosti u BiH, pružajući podršku njenom prelasku ka čistijoj, održivijoj i pristupačnijoj upotrebi energije, te doprinoseći usklađivanju sa klimatskim i energetskim standardima i ciljevima.
“U okviru programa “Horizon Europe”, godišnje se ulaže oko 120 miliona evra. Energetska efikasnost predstavlja temelj energetske tranzicije, naročito u BiH, gdje zastarjela infrastruktura i visoka potrošnja energije istovremeno predstavljaju ozbiljne izazove, ali i značajne prilike. Unapređenje energetske efikasnosti doprinosi smanjenju emisija, jačanju energetske sigurnosti, otvaranju zelenih radnih mjesta i unapređenju socijalne jednakosti kroz smanjenje energetskog siromaštva. Međutim, podrška EU nije dovoljna sama po sebi – vlasti u BiH takođe moraju preduzeti konkretne mjere i sprovoditi reforme u ovoj oblasti”, kaže Koening.
Inače, Evropska unija uložila je do sada desetine miliona evra za unapređenje energetske efikasnosti i smanjenje siromaštva kroz projekat EU4Energy (4,4 miliona evra), a sa GIZ-om je zaključen ugovor o projektu „Akcija zajednice za energetsku tranziciju u BiH” (3,5 miliona evra).
Kroz Paket energetske podrške, EU je izdvojila 70 miliona evra za pomoć ugroženim domaćinstvima i firmama pogođenim posljedicama energetske krize. Četiri miliona evra uloženo je preko IPA fondova kroz Regionalni program energetske efikasnosti (REEP) u Sarajevu, Zenici i Banjaluci.