TUZLA, “Evropski sistem trgovanja emisijama – perspektive trgovanja emisijama Co2 u BiH” bila je tema panela drugog dana specijalizovanog sajma “Energa 2016” koji se ovih dana održava u Tuzli, dok je konferencijski obrađena tema “Energetska efikasnost u zgradarstvu – generator ekonomskog razvoja BiH”.
Edin Delić sa RGGF-a Univerziteta u Tuzli, jedan od moderatora ovog panela, kazao je da je tržište emisijama u EU veoma razvijeno, dok je to u velikoj mjeri dobra šansa i za BiH.
– Koncept razmjene trgovine emisijama funkcioniše na jednostavan način. Učesnik u proizvodnji koji želi da reducira emisije ima pravo da za to povuče finansijska sredstva, dok sa druge strane proizvođač ili zemlja koja želi povećati emisije mora kroz određene mehanizme da investira novac na drugom prostoru. Inicijativa proistekla iz Kyoto protokola da u periodu 2008. – 2012. treba da smanjimo emisije u odnosu na 1990. godinu za 5,2 procenata, bila je naša velika šansa. BiH je 1990. godine bila velika industrijska zemlja, što danas nije slučaj. Po nekim varijantama BiH je propustila šansu da kroz mehanizme vezane za protokol iz Kyota oprihoduje i do 300 miliona evra. Na trgovini emisijama u EU se obrću milijarde evra, dok je BiH van te priče – rekao je Delić.
Azra Rogović Grubić, stručni savjetnik za međunarodne odnose u Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH, istakala je da je institucija iz koje dolazi zainteresovana za promociju sistema trgovina stakleničkim gasovima.
– Pod pokroviteljstvom našeg ministarstva se provodi projekt EKRAN putem kojeg se vrši jačanje kapaciteta institucija na svim nivoima sa ciljem razmjene informacije i iskustava sa zemljama članicama EU i kandidatima, što bi trebalo rezultirati boljom pozicijom BiH u trgovini emisijama Co2. Razgovor o toj temi na Energi bi trebao biti značajan doprinos tome – istakla je Azra Rogović Grubić.
U okviru teme “Energetska efikasnost u zgradarstvu – generator ekonomskog razvoja BiH” razgovarano je o međunarodnim obavezama BiH prema Energetskoj zajednici u ovoj oblasti, implementaciji konkretnih projekata energetske efikasnosti na objektima, te mogućnostima stvaranja novih radnih mjesta kroz projekte energetske efikasnosti.
– Samo u segmentu utopljavanja objekata i korištenjem mogućnosti obnovljivih izvora energije poput proizvodnje peleta, stvara se veliki prostor jačanja domaće privrede i stvaranja novih radnih mjesta. To institucionalno mora biti prepoznato – istakao je Ervin Đember jedan od moderatora jučerašnjeg skupa.
Svi učesnici u svojim predavanjima i diskusijama su bili saglasni da je preduslov za vidliv napredak u projektima energetske efikasnosti u BiH, stvaranje sistema koji bi regulisao ovu oblast na teritoriji cijele države.
Na polju energetske efikasnosti u zgradarstvu u BiH, veliki doprinos je dao USAID koji je u ovoj oblasti implementirao 17 projekata na teritoriji cijele BiH.
– Projekti su realizirani u saradnji sa drugim stranim organizacijama i domaćim partnerima i pokazali su da je moguće kroz ulaganja u energetsku efikasnost smanjiti potrošnju energije, ali i potaći domaću privredu da proizvodi energetski efikasne materijale i opremu, što može biti i ekonomski pokretač razvoja BiH – rekao nam je Mak Kamenica, zamjenik direktora USAID-ovog projekta Investiranje u sektor energije.
Danas, posljednjeg, trećeg sajamskog dana, bit će prezentovana dva projekta “Osnivanje virtualnog instituta za energiju BiH”, te “Analize i definisanje konretnih mogućnosti korištenja degradiranog rudničkog zemljišta za razvoj MSPA na području SI BiH”, saopćio je PR tim Programa “Energa 2016”. Fena
